foto Tanjug

Siniša Mali je u Skupštini Srbije, gde je poslanicima obrazložio nekoliko zakona, rekao da za nova zapošljavanja u institucijama, ustanovama i preduzećima više neće biti neophodno odobrenje vladine komisije za zapošljavanje.

Objasnio da se uvodi malo fleksibilniji sistem, uz određeno ograničenje u zapošljavanju, umesto dosadašnjeg sistema kontrole, odnosno principa da za svakog novozaposlenog mora da se dobije odobrenje vladine komsije.

Mali je naveo da će tako istitucije, ustanove i preduzeća da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju, ali uz ograničenje da ne mogu zaposliti više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli iz tih institucija, ustanova i preduzeća.

„To znači da, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih može biti sedam bez prethodne saglasnosti vladine komisije“, rekao je Mali.

Tim rešenje, kaže, institucije, ustanove i preduzeća preuzimaju veliku odgovornost na sebe, odlučuju o tome da li im je potrebno novo zapošljavanje, ali i napominje da kvalitet usluga tih institucija, ustanova i preduzeća mora da se unapredi.

Izmene Zakona o budžetskom sistemu, kaže Mali, definišu i procenat povećanja plata u javnom sektoru u 2021.

Najavio je da će plate od 1. januara 2021. za sve medicinske radnike biti veće za pet odsto, a za sve ostale je predviđeno je najpre povećanje od 3,5 odsto, a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5 odsto.

On je pozvao poslanike da podrže izmene zaona.

Na adrese 1,7 miliona penzionera 18. decembra po 5.000

Na adrese 1,717 miliona penzionera u Srbiji 18. decembra stići će jednokratna pomoć od po 5.000 dinara, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali i poručuje da su penzije u Srbiji stabilne.

Mali je u Skupštini Srbije, gde je obrazložio nekoliko zakona, rekao da se izmena Finansijskog plana PIO fonda stvaraju preduslovi za isplatu jednokratne novčane pomoći od 5.000 dinara penzionerima.

„To je ogroman uspeh za nas. Na kraju veoma teške godine, kada je Srbija pokazala koliko je jaka i koliko je mogla da pomogne u ublažavanju negativnih posledica epidemije korona virusamgone, poslednja u nizu mera je upravo podrška za najstarije“, rekao je Mali.

Podsetio je da je u aprilu isplaćena jednokratna pomoć penzionerima od po 4.000 dinara, a da sada stiže još po 5.000 dinara.

On je rekao da će od 1. janura 2021. godine, po švajcarskoj formuli, penzije biti povećane za 5,9 odsto.

Mali je rekao da su i manja izdvajanja iz budžeta za PIO fond jer, kaže, rastu prihodi tog fonda od uplate doprinosa.

„To je rezulatat odgovorne ekonomske politike. Očekujem podršku za ovu odluku“, naveo je Mali.

Polovina priliva od Komercijalne banke za stare kredite

Do kraja godine biće završen proces nalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku od čega se očekuje priliv od 400 miliona evra, a najveći deo tih sredstava biće iskoricćen za vraćanje starih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. godine, kaže ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, gde je obrazlozio nekoliko zakona, među kojima su i izmene Zakona o javnom dugu, rekao da prihodi od Komercijalne banke nisu uračunati u budžet.

„Te prihode nismo računali, jer smo hteli da budemo konezervativni i realni. To će se desiti i to je važno. Skoro polovinu novca, 170 miliona evra, iskoristićemo za vraćanje strarih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. po kamatnoj stopi od četiri odsto“, kaže Mali.

Ministar finansija je rekao da ako vratimo kredit Azerbejdžanu, dodatno ćemo smanjiti učešće javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto.

„Stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite“, rekao je Mali i naveo da je reč o kreditima koje je uzela prethodna vlast.

Mali je rekao da je najvažnija stvar u izmenama Zakona o javnom dugu stvaranje malo fleksibilnije procedure kako bi mogli da se smanje troškovi zaduživanja.

„Projekcija centralnog nivoa javnog duga je 57,9 odsto. Daleko smo ispod Mastrihta i nivoa od 60 odsto, uprkos pandemiji“, kaže Mali.

Naveo je da je ukupno učešće javnog duga na dan 31. decembar 2019. bilo 52 odsto, da je nivo javnog duga porastao u 2020. godini, ali da je pod kontrolom.

Mali kaže da učešće javnog duga za narednu godinu i deficit od tri odsto daje mogućnost da već naredne godine nastavimo smanjenje učešća javnog duga i da dođemo do 57,5 odsto.