Ministar finansija Siniša Mali sastao se sa direktorom Nemačke razvojne banke „KfW“ za Jugoistočnu Evropu i Tursku Klausom Milerom, sa kojim je razgovarao o aktuelnim projektima u Srbiji koje podržava ta finansijska institucija. Mali se zahvalio na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i rekao da je Srbija započela veliki broj razvojnih projekata koji doprinose ukupnoj srpskoj ekonomiji. „Svi ti projekti nas usmeravaju da budemo još efikasniji. Ulažemo u infrastrukturu, u rekonstrukciju bolnica, domova zdravlja, obnovu škola, dovodimo fabrike. Dobar smo posao uradili, a dobijanjem organizacije EKSPO izložbe 2027. godine, ćemo postati centar sveta. Hvala na svemu što je KfW do sada uradila u Srbiji, očekujem nastavak dobre saradnje“, rekao je Mali, a saopštilo resorno ministarstvo. On je poručio da je Srbija u reformama načinila krupne korake, da je započeto restrukturiranje EPS-a, sa velikom odlučnošću da se reformiše energetski sektor, da je Srbija likvidna i makroekonomski stabilna, ali da želimo da ubrzamo rast BDP-a. „To možemo daljim radom, projektima, odgovornim balansiranjem u ekonomskoj politici, budući da ne znamo kakve nas sve svetske okolnosti očekuju koje se nužno prelivaju i na srpsku ekonomiju. Zato moramo dobro da postavimo prioritete“, naveo je Mali na sastanku u Ministarstvu finansija. Miler se zahvalio na dosadašnjoj saradnji, naveo da Srbija ostvaruje dobre ekonomske rezultate i čestitao što je naša zemlja izabrana za domaćina specijalizovane EKSPO izložbe 2027. godine. Miler je izrazio očekivanje da će se uspešna saradnja nastaviti i u narednom periodu. „Pravimo planove u vezi sa novim projektima za sledeću godinu, i važna je otvorena komunikacija“, rekao je Miler. Iz Ministarstva navode da „KFW“ podržava Srbiju u postizanju ciljeva i ispunjavanju obaveza u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji sa posebnim fokusom na klimu i energiju, kao i održivi razvoj urbane infrastrukture. Uključeni su u projekte u sektoru energetike i rudarstva podržavanjem korišćenja obnovljive energije i energetske efikasnosti, održivog urbanog razvoja, sistema gradskog vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama, upravljanja otpadom. Razvojna banka Nemačke osnovana je 1948. godine i zastupljena je u 69 zemalja sveta.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa delegacijom nemačke razvojne banke KfW o realizaciji tekućih, ali i o novim projektima kojima će ova finansijska institucija podržati Srbiju u procesu energetske tranzicije. Kako je saopšteno iz ministarstva, na sastanku su razmatrane i mogućnosti za saradnju i na novim projektima uključujući, između ostalog projekte u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), ulaganja u prenosnu mrežu, kao i tehničku pomoć za razvoj regulatornog okvira za korišćenje vodonika kao novog energenta. Dodaje se da je delegaciju nemačke razvojne banke KfW, predvodio regionalni direktor za Jugoistočnu Evropu i Tursku Klaus Miler. Na sastanku je razmatran i napredak u realizaciji najvažnijih zajedničkih projekata, uključujući izgradnju Transbalkanskog koridora, projekat energetske sanacije VMA, kao i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u sedam gradova i opština. „U okviru ovog projekta, ukupne vrednosti 32 miliona evra, otpočeli su radovi na rehabilitaciji toplovoda u Nišu i Leskovcu, a očekuje se da uskoro počnu radovi i u Boru, Jagodini, Negotinu i Senti, dok su za beogradsku toplanu Cerak u toku tenderske procedure“, navodi se u saopštenju. Đedović je, kako se navodi, rekla da je dogovorena i nova faza projekta vredna 30 miliona evra, a kojim se podstiče korišćenje OIE u sistemima daljinskog grejanja. „Posle Priboja, Malog Zvornika, Novog Pazara koji su već dobili nove toplane, kao i Majdanpeka, gde radovi počinju u julu, nastavićemo gradnju toplana na biomasu i u drugim gradovima i opštinama, čiji će građani dobiti sigurnije i kvalitetnije snabdevanje toplotnom energijom, uz veću zaštitu životne sredine“, rekla je ministarka. Pregovori oko finansiranja tog projekta, prema njenim rečima su u završnoj fazi i očekuje se da sredstva budu odobrena u julu, a da ugovor bude potpisan na jesen. „Do sada su interesovanje za novi program pokazali Prijepolje, Nova Varoš, Bajina Bašta, Ruma i Knjaževac, kao i Novi Pazar za nastavak finansiranja, a do finalizacije ugovora znaće se koje će opštine sigurno učestvovati“, navela je Đedović.
