Srbija trenutno na računu ima 600 milijardi dinara odnosno oko 5,5 milijardi evra, što je čini likvidnom i stabilnom zemljom, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, saopštilo je ministarstvo. „Srbija nikada nije imala više novca. To govori o našoj stabilnosti, prvi put smo dobili investicioni kreditni rejting od eminentne agencije, ocenjeni smo kao zemlja stabilna i sigurna za ulaganje“, rekao je Mali gostujući na TV Pink. Istakao je da ti rezultati stižu zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici u poslednjih 12 godina. „Nastavljamo sa takvom ekonomskom politikom koja je usmerena ka podizanju životnog standarda, budući da je u budžetu za 2025. predviđen novac za rast plata, penzija, minimalne zarade, rast standarda“, poručio je on. Ocenio je da to znači da se nastavlja sa razvojem Srbije kroz ispunjenje obećanja datih kroz program „Skok u budućnost – Srbija 2027“, oličenih u 323 projekta ukupne vrednosti oko 18 milijardi evra.

Budžet za 2025. godinu, čiji je predlog usvojila Vlada Srbije je razvojni, izjavio je ministar finansija Siniša Mali i naveo da su u njemu obezbeđene pare za povećanje plata u javnom sektoru, penzija, za izgradnju puteva, škola, bolnica. „Planirano je da se sledeće godine plate u javnom sektoru povećaju za osam odsto a u prosveti za 11 procenata, dok će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto. Penzije će porasti za 10,9 odsto i to ne od januara sledeće godine, već od decembra ove godine“, rekao je on za TV Pink. On je objasnio da je zakonskim izmenama Vlada Srbije predložila da povišica penzija svake godine počinje 1. decembra a ne 1. januara. Prema njegovim rečima, prosečna plata u Srbiji u avgustu je iznosila 825 evra, a u decembru će biti veća od 900 evra. „Plan je da u decembru 2025. godine prosečna plata premaši 1.000 evra, a da 2027. godine bude 1.400 evra. Minimalna zarada biće povećana na 53.592 dinara, odnosno 457 evra, a poređenja radi ona je 2011. godine, u vreme bivše vlasti, bila 15.700 dinara. Sa povećanjem od decembra prosečna penzija u Srbiji biće 436 evra a 2012. godine bila je samo 202 evra“, rekao je on. Naglasio je da ako se ima u vidu da je inflacija ove godine manja od četiri procenta a sledeće godine će biti i niža, to znači da će biti očuvan realni dohodak građana. Mali je naveo da je obezbeđen najveći budžet za vojsku do sada, a takođe i za poljoprivredu i da je za poljoprivredu predviđeno 150 milijardi dinara ili 7,5 odsto ukupnog budžeta a za kapitalne projekte 7,4 odsto BDP-a. Govoreći o ekonomskim kretanjima u Srbiji i svetu, rekao je da podaci pokazuju da je ove godine rast u zemljama evrozone iznosio 0,8 odsto a u Srbiji 3,9 odsto. „Bićemo druga, treća zemlja kada je stopa rasta BDP-a u pitanju. I upravo sa takvom politikom želimo da nastavimo“, rekao je Mali. Što se udela javnog duga u BDP-u tiče naveo je da on u Srbiji iznosi 46,5 odsto, prosek u evrozoni je 88,1 odsto, dok je globalni udeo 93 procenta. Istakao je i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji manja nego ikada i da iznosi 8,2 odsto, dok je pre samo 12 godina bila je čak 25,9 procenata. Mali je naveo da zajedno sa predlogom budžeta u skupštinsku proceduru ulazi još 36 zakona i ratifikacija a među njima su predlozi iz poreske i finansijske oblasti. „Za poslodavce je veoma važna poruka, da idemo sa daljim rasterećenjem zarada, jer povećavamo neoporezivi deo dohotka sa 25.000 na 28.432 dinara. Sa tim će opterećenje na zarade pasti ispod 60 odsto, a 2018. godine bilo je 64 odsto. To podstiče zapošljavanje i prijavljivanje radnika koji su radili u sivoj ili crnoj zoni“, naglasio je ministar Mali. Među predlozima zakona koji su upućeni Skupštinu Srbije, istakao je zakon o elektronskim otpremnicama, kojim se uvode e- otpremnice, a koje će biti primenjivane od 1. januara 2026. godine. Zakonom o igrama na sreću, prema njegovim rečima, između ostalog se uvode ograničenja koja bi trebalo da sačuvaju mlade ljude, dok bi izmene zakona oalternativnim investicijskim fondovima, trebalo da doprinesu daljem razvoju i rastu tržišta kapitala u Srbiji, što je, pak, veoma važno za finansiranje rasta. Što se tiče cene izgradnje Nacionalnog stadiona i informacija da je ta cena zapravo veća od prvobitne, ponovio je da se radi o grešci, nastaloj zbog sabiranja brojeva. „Nacionalni stadion, kao što smo i obećali, košta 464 miliona evra plus PDV. Nema ništa iznad toga. Ono što su iz Fiskalnog saveta sabrali u odnosu na tu cifru jeste ulaganje u linijsku infrastrukturu, za svih 250 hektara i tako su došli do veće cifre“, objasnio je ministar finansija i naveo da je sa ljudima iz Fiskalnog saveta razjašnjena situacija oko cene stadiona.

Budžet za narednu godinu čiji je predlog usvojila Vlada Srbije zasnovan je na dva osnovna stuba, a to su podizanje životnog standarda građana i nastavak investicija koje su deo programa Srbija 20-27, izjavio je  ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali. On je istakao da je ovo prvi budžet koji Srbija donosi kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što je, prema njegovim rečima, najveći uspeh do sada, ali su i očekivanja sada velika, jer kada zemlja ima ovakav kreditni rejting, onda se njene projekcije i planovi gledaju još detaljnije. Govoreći o rastu životnog standarda, naveo je lepu vest za penzionere pošto će njihova primanja od 1. decembra biti veća za 10,9 odsto. „Menjamo zakon o budžetskom sistemu, tako da naši najstariji sugrađeni znaju da, kada govorimo o povećanju penzija za narednu godinu, uvek će to biti uključujući decembarsku penziju. Dakle, ne od 1. januara, nego od 1. decembra. Dakle, sad već za nekih dvadesetak dana decembarska penzija biće povećena za 10,9 odsto“, rekao je on za TV Prva. Dodao je da je sada prosečna penzija u Srbiji 390 evra, a da će sa povećanjem biti 436 evra. Istakao je da će plate u javnom sektoru biti povećane za osam procenata, plate prosvetara za 11 odsto, te da će minimalna zarada sledeće godine biti povećana za 13,7 odsto i iznositi 457 evra. „Za kapitalne investicije smo sledeće godine izdvojili 7,4 odsto našeg BDP-a, dakle to su ulaganja u puteve, brze saobraćajnice, pruge, domove zdravlja, bolnice, škole, u energetiku. Sve ono što podiže kvalitet života građana Srbije, a sa druge strane čini našu ekonomiju konkurentnijom, boljom, atraktivnijom i onda se privlači i veći broj investitora, otvaraju se nove fabrike i to je krug razvoja koji smo započeli i koji uspešno sprovodimo godinama unazad“, istakao je Mali. Naveo je da je u budžetu za narednu godinu za poljoprivredu izdvojeno najviše novca do sada i to 149,5 milijardi dinara, što je 7,5 odsto ukupnog budžeta, dok je do sada za poljoprivredu uglavnom izdvajano oko pet procenata. „Imamo najveće do sada izdvajanje za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, dakle dovoljno novca za sve ono što smo obećali za naše sugrađane tamo. I budžet za vojsku je veći nego ikada ranije, modernizujemo vojsku, uvodi se i vojni rok i sada smo na oko 2,6 odsto izdvajanja BDP-a za vojsku“, rekao je on. Dodao je i da su veća nego ikada ranije i izdvajanja za zdravstvo, prosvetu, kulturu, ekologiju ali da se vodilo računa da se održi makroekonomska stabilnost zemlje, pa je deficit za naredne tri godine limitiran na 3,0 odsto BDP-a, kao što je i dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom.