Laparoskopska hirurgija je inovativna metoda, minimalno invazivna hirurgija, a u Srbiji je, kaže dr Dragan Radovanović dosta napredovala u poslednjih pet godina. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nedavno je održan naučni skup posvećen laparoskopskoj hirurgiji. Ova inovativna metoda hirurških intervencija donosi mnoge prednosti, ali postavlja i pitanja o dostupnosti ovih procedura svim pacijentima. „Laparoskopska hirurgija je minimalno invazivna hirurgija i samo ime govori da je mehanička trauma na organizam tokom operacije smanjena na minimum“, rekao je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta i hirurg. „Postoje dve rane koje se prave kod operacije u trbuhu. Prva je ulazna rana na prednjem trbušnom zidu, a druga je rana u unutrašnjosti trbušne duplje gde se izvodi deo centar i suština operacije. Njom se, u stvari, ne pravi velika rana, nego su to male ulazne rane od 5 do 10 mm kroz koje mi uvodimo instrumente, poput kamere i raznih aparata“, objasnio je dr Radovanović i dodao da laparaskopski može skoro svaka operacija da se izvede. „Više od 90 odsto operacija i operacionih zahvata iz trbušne hirurgije, urologije, ginekologije, endokrine hirurgije moguće je izvesti laparaskopski,“ kaže dr Radovanović. Međutim, postoje situacije kada je nije moguće izvesti operaciju na ovaj način. „Postoje neka ograničenja. Veliki tumori, čija veličina prevazilazi mogućnost manipulacije tokom samog operativnog zahvata, onda tumori koji zahvataju druge strukture i organe gde nije moguće laparoskopsi pristupiti, ili neka stanja gde postoji značajna nestabilnost srčanog aparata i respiratornog sistema. Tako da kod teških srčanih ili respiratornih bolesnika takvi zahvati nisu mogući,“ kaže Radovanović. On je istakao da kada i gde je to izvodljivo, lekari uvek predlažu ovaj operativni zahvat, jer minimalno invazivna hirurgija ima mali broj komplikacija, odnosno tih postoperativnih komplikacija, bolovi su značajno manji, oporavak je brži, ostanak u bolnici je kraći i vraćanje normalnim životnim aktivnostima je brže. Prema njegovim rečima, Srbija je dosta napredovala u poslednjih pet godina po pitanju laparaskopske hirurgije. „Pre pet godina smo održali laparoskopski sastanak, gde smo pokušali da analiziramo kakvo je stanje laparoskopske hirurgije, raširenost operacija i obučenost hirurga pre pet godina i danas. Jedna od svrha sastanka je bila da hirurzi iz Srbije pokažu ono što rade i zaista sa zadovoljstvom mogu da kažem da je broj bolnica koje rade te složenije operativne zahvate u Srbiji veći nego pre pet godina. Minimalno invazivna hirurgija je očigledno postala značajno invanzivnija za mlađe hirurge i one koji ulaze u punu snagu što se tiče hirurgije. Takođe, 2018. godine smo na Medicinskom fakultetu započeli užu specijalizaciju upravo iz ove oblasti. Laparoskopska hirurgija napreduje u Srbiji, a oprema je dobra“, dodaje dr Radovanović. On je naveo da se u zapadnom svetu, u poslednjih 15 godina primećuje porast malignih bolesti pankreasa, gde se incidenca karcinoma pankreasa povećava od 0,1 do 0,3 posto godišnje. Smatra se da će do 2030. godine karcinom pankreasa postati jedan od najčešćih malignih tumora u digestivnom traktu. Postoje različite pretpostavke šta je uzrok ovog porasta incidence, a ono što je važno jeste da treba obratiti pažnju na preventivne mere, kao što je pravilan način ishrane, kaže dr Radovanović. „Čitav niz tumora postoji na samom pankreasu, od onih dobroćudnih, cističnih, do zloćudnih. I među tim zloćudnim tumorima postoji razlika u njihovom lokalnom širenju i udaljenom širenju. Tumori pankreasa koji su ograničeni na njegovu levu polovinu, udaljeni ili distalni pankreas, pogodni su za laparoskopsku operaciju. Naravno, određene vrste tumora, lokalizacije i veličine tih tumora u desnom delu pankreasa, takođe mogu se operisati laparoskopski“, kaže dr Radovanović i dodaje da su u Srbiji urađene takve prve komplikovane operacije, što predstavlja dokaz o velikom napretku laparoskopske hirurgije koda nas. „Pankreas se nalazi skroz pozadi u trbušnom prostoru, i kada se tumor pojavi, često je u fazi kada je potpuno operabilan i kada ga je moguće uspešno lečiti kombinacijom operacija i hemioterapije, a da ne izaziva nikakve tegobe. Kada dođe u fazu da izaziva tegobe, obično je već veliki, zahvatio je okolne strukture i, nažalost, proširio se u udaljene organe, odnosno metastazirao je. To znači da je njegova lokalizacija jedan od glavnih razloga zbog kojih se ovaj tumor dijagnostikuje kada je već daleko odmakao,“ dodao je hirurg u emisiji „Uranak“ na televiziji K1. „Mala količina alkohola, ne masna hrana, ne preterano slatka hrana, umereni način ishrane koji ne dovodi do iscrpljivanja pankreasa“ – savet je za očuvanje zdravlja pankreasa, kaže dr Radovanović.