foto Beoinfo

Obnavljajući Beograd i fasade u Beogradu, obnaljamo i istoriju našeg grada, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i dodao da se deo te istorije nalazi i na fasadi Železničke stanice.

– Kompozicija sa grifonima i grbom uništena je posle 1945. godine, a do tada je krasila ovu zgradu koja je napravljena krajem 19. veka. Već sredinom godine ovde ćemo imati novi trg na kome će se u sredini nalaziti spomenik Stefanu Nemanji i preko 300 novih stabala. Automobilski, autobuski i tramvajksi saobraćaj će ići po obodima. Ovo će biti pešačka zona i moći ćemo svi da uživamo u ovom trgu, ali i rekonstruisanoj stanici koja će dobiti potpuno drugu namenu – naglasio je Vesić.

Vesić je zahvalio Direkciji za imovinu Republike Srbije, koja je, kako je naveo, investitor uređenja fasade i obnove Železničke stanice, kao i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, koji je uradio posao i što „konačno imamo fasadu kakva je bila kada je otovrena Železnička stanica”.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković je rekla da se na osnovu projekta ovog zavoda radi kompletna rekonstrukcija zgrade Železničke stanice.

– U okviru te rekonstrukcije uradili smo nešto što je davne 1945. godine nestalo sa železničke stanice. Vratili smo grifone i kartušu na kojoj se nalazi grb Srbije. Ova nepravda je posle 75 godina ispravljena i nadam se da će biti ukras ne samo ove fasade nego i grada Beograda – kazala je ona.

Dirkektor Direkcije za imovinu Republike Srbije Jovan Vorkapić je istakao da je zgrada Železničke stanice spomenik kulture od posebnog značaja i podsetio da je izgrađena 1884. godine, u vreme kralja Milana Obrenovića.

– Vraćamo sve ornamente koje su, svojevremeno, tadašnje vlasti 1945. godine skinule sa ove zgrade. U pitanju su restauratorki radovi fasada, krova, svih ornamenata i stolarije. Istovremeno se radi i projekat unutrašnjeg uređenja zgrade koja će biti namenjena Muzeju Nikole Tesle, tako da će 3.200 kvadratnih metara biti posvećeno našem velikanu – naglasio je Vorkapić.

Marko Popović, arheolog, rekao je da je grb na glavnom ulazu Železničke stanice jedan od prvih grbova Kraljevine Srbije koji je uopšte postavljen 1884. godine.

– Pored svog funkcionalnog značaja, taj monumentalni ulaz u beogradsku Železničku stanicu imao je i veliko simbolično značenje, a u okviru toga je i grb imao svoje mesto. Taj ulaz je praktično bio portal Kraljevine Srbije na ulazu u Evropu. Mi smo 1884. godine sa uspostavom železničke pruge otvorili Srbiju prema Evropi, a jedan od elemenata otvaranja bio je ovaj grb. On ima i grifone sa strane koji su dekorativni, nisu heraldički, a u kasnijoj srpskoj praksi se više i ne pojavljuju. Nažalost, taj simbol koji je tu stajao više decenija, uništen je posle Drugog svetskog rata. Uspeli smo da ga rekonstruišemo, vratimo na njegovo staro mesto i da tako damo novi dignitet ovom zdanju koje ga je imalo i krajem 19. veka kada se Srbija, kao i sada, otvarala ka Evropi – zaključio je Popović.

Grifoni krase zgradu Železničke stanice

Zgradu železničke stanice ponovo krase grifoni koji drže kartušu sa grbom Srbije, saopštili su iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Po završetku Drugog svetskog rata sa fasade ovog reprezentativnog zdanja ukljonjena je ova kompozicija koja je na tom mestu bila od kad je stanica sagrađena.

Zgrada glavne železničke stanice podignuta je neposredno nakon uspostavljanja prve železničke veze u Srbiji 1884. godine, a prema idejnom rešenju Austrijanca Fon Flatiha, koje je njegov projekat razradio arhitekta Dragiša Milutinović.

U vreme građenja zgrada je predstavljala jedno od najmonumentalnijih zdanja i simbola tadašnje kraljevske prestonice.

Projekat je obuhvatao specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagođene evropskim tehničkim dostignućima, što je jasno pokazalo da je Kraljevina Srbija izgradnjom železnice prvi put povezala istok i zapad.

Ona je oblikovana u duhu akademizma kao reprezentativno zdanje, razuđene osnove, a specifičnim rešenjem predstavlja svedočanstvo tehničkog, arhitektonskog i opšteg razvoja Srbije u poslednjim decenijama XIX veka.

Zbog kulturno-istorijskih i arhitektonskih vrednosti ovo zdanje proglašeno je za spomenik kulture 1983. godine.