Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, povodom nedavnog kolapsa u snabdevanju električnom energijom u zemljama regiona da su naši prenosni sistemi „bolji od komšijskih“ zbog velikih ulaganja i da smo u trenutku kolapsa imali stabilnu proizvodnju i stabilan prenos. „Važno nam je da i onu ulažu i da na nekim projektima radimo zajedno. Posebno da oni završavaju svoje projekte, jer su svi sistemi povezani u regionu i sa sistemima EU. Bez obzira na nestabilnosti koje su se desile u petak, naš sistem ni jednog momenta nije bio ugrožen. Imali smo stabilnu poizvodnju i snabdevanje električnom energijom. Nadgledali smo danonoćno“, rekla je Đedović Handanović za Pink i dodala da su naši sistemi „pod alarmom“ od srede od kad su počele tropske vrućine. Energetski sistem u Srbiji, podsetila je ministarka, je značajano uništen u toku bombardovanja i nije dovoljno obnavljan u prvih 10 godina, ali značajna ulaganja počinju od 2015. godine, i intenzivirana su u poslednje dve godine. „Što se tiče velikih koridora kroz našu zemlju, imamo projekte u realzaciji od preko 600 miliona evra. Završili smo neke deonice interkoneckije prema Rumuniji, ojačali smo deo Kragujevca i Kraljeva, nastavljmo do granice sa Crnom Gorom i BiH. Mi smo zemlja koja je srećna jer ima osam interkonekcija, po tome smo jedinstveni u Evropi. Jačaćemo ih i dalje da bi mogli da uspostavljamo i rezervna napajanja iz drugih pravaca“, rekla je Đedović Handanović. Ministarka je komentarisala reforme u Elektroprivredi Srbije i postavljanje novog generalnog direktora i ocenima da su kritike koje su na početku sprovođenja reforme bile lažne i neosnovane. „EPS je započela reforme pre više od godinu dana, pre svega promenom pravne forme statuta, što u to vreme nije bilo jednostavno. Bilo je dosta kritika na tu temu, navoda da se to radi zbog privatizacije, ali svedoci smo da su sve to bile laži. Reforme su počele imenovanjem novog profesionalnog nadzornog odbora, ali takođe završetkom velikih infrastrukturnih projekata“, rekla je Đedović Handanović. Među završenim projektima ministarka navodi najveći ekološki projekat na Tentu A u Obrenovcu, i da su se značajno pomakli radovi na vetroparku Kostolac. „Očekujem da oni budu završeni krajem ove godinei ili početkom naredne kako bi elektroprivreda dobila prvi vetropark u svom portfoliju. Bilo je dosta izazova ali projekat napreduje. Zatim, Blok B3 u Kostolcu je u fazi testiranja i ispitivanja, koje će se i nastaviti u narednim nedeljama da bi on bio sposoban da bude na mreži“, rekla je ministarka. EPS će nastaviti proces digitalizacije, rekla je Đedović Handanović, i time podiže kvalitet usluge i proizvodnje, da otvara i nove kopove da bi završila realizaciju projekata i omogućila i veću proizvodnju. „Da pre svega efikasnije sprovodi svoje investicije ali i da postane i profitabilnija i snažnija. To su i strukturne i finansijske i operativne reforme, plan restruktuiranja je usvojen“, rekla je ministarka. Kada je reč o projektu „Jadar“ ministarka ističe da je kompanija RioTinto samoinicijativno izradila nacrte studija o uticaju projekta na životnu sredinu, i ocenila da je to dobro,kako bi se na osnovu kredibilnih dokumenata, informacija, stručnih i ekspertskih podelilo sve ono što javnost treba da zna, a tiče se ovog projekta, pa da zatim stručnjaci mogu da iznesu svoje mišljenje. „Zabrinjavajuće je to da imamo puno i kvazi stručnjaka i nestručnjaka i političara i polupolitičara, koji iznose svoja paušalna mišljenja, neutemeljena kao što je ‘rudna renta od tri odsto’ u Srbiji. Rudna renta na nemetalične i metalične sirovine iznosi pet odsto. Ali ovde ne razgovaramo o rudnoj renti, već o zaokruživanju lanca vrednosti u našoj zemlji – od rudnog bogatsva do finalnog proizvoda. Od litijuma kao sirovine do proizvodnje električnih vozila“, rekla je ministarka. U okviru toga, dodaje Đedović Handanović, tu je i procesni deo kako dolazite od te čvrste rude do litijum karbonata, a onda do proizvodnje baterija, do proizvodnje električnih vozila. „I kada uzmemo ceo taj lanac vrednosti, korist za našu ekonomiju kako procenjujem može ići i do 18 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako ciljamo da naš BDP bude 100 milijardi do 2027. godine, onda je 18 odsto je značajna suma. Ne baziramo se skoro nikad samo na rudnoj renti koja, i tu moram da demantujem zaista jednom zauvek, apsolutno je u okvirima svetskih normi, i prema podacima Svetske banke rudna renta za metale u svetu je najčešće između jedan i četiri odsto kod nas je zapravo između tri i sedam odsto u zavisnosti koja je sirovina u pitanju“, rekla je ministarka. Važno je naglasiti strateško partnerstvo, dodaje Đedović Handanović. „Govorimo o ulozi Srbije u vlasništvu određenih kompanija koje bi se bavile time. Kao što imamo u Ziđinu – strateško partnerstvo gde Srbija ima vlasništvo u toj kompaniji. Ne bazira se samo na rudnoj renti, nego na i dividendama, drugim prihodimna, porezima, platama zaposlenih 7.000 radnika koji imaju preko 140.000 plate. To su mnogobrojni benefiti. Nastavićemo da pričamo o tome, svako ko želi da dođe do pravih podataka neka nam se obrati daćemo im sve informacije“, poručila je ministarka.

Glavna i odgovorna urednica portala „Energija“ Jelica Putniković izjavila je da će istragom koju je pokrenuo Komitet za sistemske operacije Evropske mreže, a povodom nestanka struje u regionu, biti utvrđen sam uzrok ispada prvog dalekovoda, kao i drugog ispada između Crne Gore i Albanije. Ona je u izjavi za Tanjug navela da će nakon toga verovatno biti date preporuke Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji kako treba da se ponašaju kako se takve neke situacije ne bi ponovile. Putnikovićeva kaže da je evidentno da je cela Evropa umrežena visokonaponskim dalekovodima, što znači da je cela Evropa jedan elektroenergetski sistem, zbog čega svi ti mali elektroenergetski sistemi moraju da funksionišu tako da ne ugroze druge. „Pitanje je da li su samo klima uređaji izazvali. Znamo da je sve to počelo na neki način u Crnoj Gori gde je počela turistička sezona. Naravno da nisu radili samo klima uređaji, ako je masa hotela odjednom puna turista tu je velika potrošnja električne energije. Visoke temperature, velika potrošnja električne energije uz eventualno neki kvar su izazvale ispadanje sa sistema prvog dalekovoda, sve dalje se dešavalo posledično“, objasnila je ona. Na pitanje kakav je elektroenergetski sistem Srbije i sa kojim državama je ona povezana, Putnikovićeva je rekla da je Srbija povezana sa svim susednim zemljama, preko kojih je povezana sa celom Evropom, istakavši da preko Srbije tranzitiraju i izvoz i uvoz struje sa svera na jug i sa istoka na zapad. Ona smatra da novi dalekovodi koje je Elektromreža Srbije izgradila, kao i dobar rad dispečera, su doprineli da Srbija ne bude pogođena ovom lačnanom reakcijom koja je pogodila susedne zemlje. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor izjavio je danas da istraga koju je pokrenuo Komimtet za sistemske operacije Evropske mreže povodom događaja u petak kada je više milion ljudi u regionu ostalo bez struje, treba da utvrdi koji je uzrok ove havarije, da li je u pitanju ljudski faktor ili dotrjalost elektroenergetske mreže, nakon čega će se doneti mere koje bi predupredile i smanjile mogućnost buduće havarije. Kako je naveo za Tanjug, klima uređaji mogu da izazovu kolaps elektroenergetskog sistema jedne zemlje ako potražnja za električnom energijom prevazilazi trenutnu ponudu. „Naš sistem je u potrebi da bude revitalizovan, neki koraci su napravljeni, mnogi još trebaju da budu napravljeni. Mi smo jedno čvorište, što je naša prednost, u ovom regionu, imamo devet pravaca iz kojih uvozimo i izvozimo električnu energiju. Imamo pogodnu geopolitičku situaciju, ali mnogo toga treba da se uloži da bi se smanjila potencijalna havarija“, poručio je Kapor.