Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je da je potpisani Memorandum o strateškom partnerstvu Srbije i EU ogroman iskorak za odnose Srbije i EU kada su kritične sirovine u pitanju, a one su zahtevne na globalnom nivou i potražnja za njima raste svakoga dana. „Pretpostavka je da će se ta tražnja do 2030. godine povećati i do četiri i po puta“, rekla je ona za Jutarnji dnevnik RTS-a. Prema njenim rečima, Srbija nema boljeg partnera za razvoj čitavog lanca vrednosti – od proizvodnje baterija pa do proizvodnje električnih vozila, od zemalja EU, predstavnika EU koji su juče bili u Beogradu, kao i najrazvijenije industrijske zemlje u Evropi, Nemačke. „Osim prisustva zvaničnika iz EU, kancelara Nemačke Olafa Šolca, važno je i prisustvo velikih kompanija kada je u pitanju automobilska industrija, kao što su Mercedes, Stelantis, zatim predstavnika finansijskih institucija i razvojnih banaka i Nemačke, Italije, EU“, naglasila je ministarka. Dodala je da saradnja sa njima i memorandum koji je juče potpisan garantuju da Srbija ima sve preduslove da razvija industriju i da se reindustrijalizuje za narednih 30 do 40 godina, kada je reč o visokim tehnologijama, inovacijama, razvoju ljudskih resursa i razvoju lanaca vrednosti od minerala, sirovina do prerade i prozvodnje katoda, baterija i električnih vozila. „Ne radi se ovde samo o jednom projektu, nego o saradnji Srbije i EU kada su kritične mineralne sirovine u pitanju. Srbija je pored litijuma i borata, bogata i molbdenom, niklom i kobaltom, kao i kalcitom. Imamo značajne rezerve tih minerala i nameravamo da ih koristimo“, istakla je ona.
„Ništa što je juče potpisano sa EU ne prejudicira što se samog projekta ‘Jadar’ tiče, ali prejudicira to da ništa nećemo raditi kada su mineralne sirovine u pitanju što nije usaglašeno i sa EU i u ovom konkretnom slučaju sa Nemačkom kao nosiocem industrije i industrijskog razvoja kada su u pitanju električna vozila“, istakla je Đedović Handanović za RTS. Prema njenim rečima, sledeći korak je stvaranje mape puta u narednih šest meseci, kako da se na održiv način razvija bilo koji projekat kada su u pitanju kritične mineralne sirovine. „Što se same dozvole za eksploataciju tiče, nju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali dug je put od istraživanja do dozvola za eksploataciju. U slučaju projekta Jadar, imamo još puno posla da obavimo“, rekla je ministarka. Da bi bilo koji projekat dobio dozvolu za eksploataciju, mora, kako kaže, pre svega da ima završenu tehničku investicionu dokumentaciju, ali i da dobije sve saglasnosti nadležnih institucija u Srbiji, kada su u pitanju vodoprivreda, zaštita životne sredine, spomenici kulture i lokalna samouprava. „Znači, čitav niz postupaka koji su usklađeni sa zakonskom procedurom moraju da budu završeni, ispoštovani, da ishoduju neophodne dozvole, da bi onda Ministarstvo rudarstva moglo da uopšte razmatra dozvolu o eksploataciji, koja mora da bude upotpunjena sa završenom tehničkom investicionom dokumentacijom“, navela je ona. Prema njenim rečima, Srbija nema boljeg partnera za razvoj čitavog lanca vrednosti – od proizvodnje baterija pa do proizvodnje električnih vozila, od zemalja EU, predstavnika EU koji su juče bili u Beogradu, kao i najrazvijenije industrijske zemlje u Evropi, Nemačke. „Osim prisustva zvaničnika iz EU, kancelara Nemačke Olafa Šolca, važno je i prisustvo velikih kompanija kada je u pitanju automobilska industrija, kao što su Mercedes, Stelantis, zatim predstavnika finansijskih institucija i razvojnih banaka i Nemačke, Italije, EU“, naglasila je ministarka. Dodala je da saradnja sa njima i memorandum koji je juče potpisan garantuju da Srbija ima sve preduslove da razvija industriju i da se reindustrijalizuje za narednih 30 do 40 godina, kada je reč o visokim tehnologijama, inovacijama, razvoju ljudskih resursa i razvoju lanaca vrednosti od minerala, sirovina do prerade i prozvodnje katoda, baterija i električnih vozila. „Ne radi se ovde samo o jednom projektu, nego o saradnji Srbije i EU kada su kritične mineralne sirovine u pitanju. Srbija je pored litijuma i borata, bogata i molbdenom, niklom i kobaltom, kao i kalcitom. Imamo značajne rezerve tih minerala i nameravamo da ih koristimo“, istakla je ona. Ona je rekla da potražnja za kritičnim sirovinama na globalnom nivou raste svakoga dana i pretpostavka je da će se ta tražnja do 2030. godine povećati i do četiri i po puta.
