Odluka o uvođenju američkih sankcija NIS-u je geopolitička, usmerena protiv Ruske Federacije, i ako se ozvaniči, imaće teške posledice po nas, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i navela da će Vlada Srbije nastaviti da traži načine da zaštiti svoje ekonomske interese i da očuva energetsku stabilnost. To se događa u situaciji kada cene gasa na svetskom tržištu nastavljaju da rastu, a moguće je očekivati i probleme sa Bugarskom, koja je, kako je ministarka istakla u razgovoru za današnju „Politiku“, prošle godine jednostrano, bez razgovora sa zemljama koje se nalaze na trasi Balkanskog toka, uvela takse na tranzit ruskog gasa koje nisu imale nikakvo pravno uporište u regulativama Evropske unije (EU). „Srbija i Mađarska su protestovale kod Evropske komisije, s obzirom na to da su evropske institucije ranije odbacivale ovakve presedane i Bugarska je veoma brzo ukinula takse. Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska, kojom smo povezani sa gasovodima TAP i TANAP i gasnim nalazištima u Kaspijskom moru, Srbiji omogućava diversifikaciju izvora snabdevanja, ali ne može nadomestiti kompletne potrebe za gasom“, rekla je ona. Dodala je da Srbija pažljivo prati odnose SAD i EU sa Rusijom, pa i kada je u pitanju uvođenje sankcija Gasprombanci. „Obezbedili smo dovoljne količine gasa, radimo na proširenju skladišta u Banatskom Dvoru i izgradnji novih gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji će omogućiti još veću dostupnost gasa“, istakla je Đedović Handanović. Najavila je da će sledeće nedelje biti obavljen razgovor sa delegacijom iz Azerbejdžana o planu razvoja projekta gasne elektrane. Prema njenim rečima, Srbija u kratkom roku mora da obezbedi dodatne kapacitete bazne energije i unapredi energetsku bezbednost. Govoreći o preuzimanju novog termobloka B3 u Kostolcu od 350 megavata od strane Elektroprivrede Srbije, ocenila je da TEKO B3 ima strateški značaj, jer doprinosi većoj energetskoj sigurnosti ne samo ove zime, već i u narednim godinama u kojima nas očekuje sve veća tražnja za električnom energijom. Kada je reč o nedavnoj prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta „Zinvald litijum“ u Frajbergu, ministarka je rekla da su mnogi govorili da EU kao i Nemačka, ne planiraju da eksploatišu rude metala a da je tokom posete srpske delegacije Saksonskoj rudarskoj upravi u Frajbergu potvrđeno da je Nemačka veoma odlučna u razvijanju litijumskih projekata. Navela je da je u Nemačkoj već aktivno jedno procesno postrojenje za litijum a da su samo u 2023. godini pokrenuta tri litijumska projekta sa dozvolama u Evropskoj uniji, upravo u Nemačkoj, zatim u Češkoj i Finskoj. Osvrnula se i na nedavni ministarski godišnji sastanak Energetske zajednice u Beču i istakla da je Srbija po pripremljenosti za spajanje tržišta ispred svih zemalja u regionu i da su stvoreni uslovi da se naše tržište električne energije u bliskoj budućnosti spoji sa tržištem električne energije u Evropskoj uniji.