Beogradski centar za socijalni rad ne vodi evidenciju na koji način su deca ostavljena, međutim, statistika beleži da je spisak svake godine gotovo isti – lane ih je bilo petoro, u 2016. i 2015. četvoro, dok je tokom 2014. godine bilo pet ovakvih beba.

Kako je za „Večernje novosti” objasnio Zoran Milačić, direktor Zavoda za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, danas je sve manje dece koja nemaju roditelje, a samim tim i one koja su nađena na ulici.

– U Zvečanskoj deca borave veoma kratko, a onda idu u hraniteljsku porodicu. Dete u ovom trenutku ne može da bude dete nepoznatih roditelja i u sistemu je samo jedan procenat takvih. To otvara mogućnost da se roditelji podrže i da se ono možda vratiti u porodicu. On objašnjava da su mališani ranije dolazili u ustanovu i ostajali do profesionalnog osposobljavanja, odnosno do završetka škole, što je bilo u osamnaestoj ili ako imaju intelektualnih potencijala u 26. godini.

U Gradskom centru za socijalni rad objašnjavaju da je procedura zbrinjavanja deteta ista bez obzira na to da li je ostavljeno u porodilištu ili na ulici. Posle prijave takvog slučaja centru za socijalni rad, stručni radnici centra po hitnom postupku pokreću proceduru.

– Istovremeno se pokreće postupak stavljanja deteta pod privremeno starateljstvo i postupak hitnog smeštaja u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite kao što su prihvatilište, prihvatna stanica ili prihvatilište za zlostavljanu decu, što zavisi od uzrasta i zdravstvenog stanja u kome se dete nalazi – istakla je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević.

Policija u međuvremenu pokušava da pronađe roditelje ako su nepoznati ili srodnike, a pokreće se i krivična prijava protiv N. N. lica zbog ugrožavanja života zdravlja i bezbednosti maloletnog deteta.

– Ukoliko se roditelj posle nekog vremena pojavi, uloga centra za socijalni rad je da štiti interese maloletnog deteta, da obavesti policiju i sud o novonastaloj situaciji i preduzme ostale mere iz svoje nadležnosti – kazala je Stanisavljevićeva.

Ona je pojasnila da roditelj najpre mora da dokaže roditeljstvo i u ovakvim slučajevima to je obično DNK analizom. Pošto se utvrdi identitet roditelja, centar pokreće sudski postupak za lišenje roditeljskog prava i ukoliko se on liši roditeljskog prava, za dete se traži najadekvatniji i za njega najbolji oblik trajne zaštite, kao što su usvajanje, smeštaj u hraniteljsku porodicu ili neku od ustanova socijalne zaštite.

Nataša Stanisavljević je naglasila da poslednjih pet godina Beograd intenzivno ulaže u infrastrukturu objekata socijalne zaštite, te je tako i Prihvatilište za decu Beograda nedavno dobilo novi prostor od 1.700 kvadratnih metara.

– Obezbeđeni su najbolji mogući uslovi za kvalitetniji rad zaposlenih i naravno bolji uslovi za boravak korisnika. Svaki deo te ustanove je opremljen po najvišim standardima, imamo 48 kreveta umesto 16, koliko ih je nekada bilo, i možemo da primimo svu decu kojoj je pomoć potrebna – rekla je gradska sekretarkta za socijalnu zaštitu.