„Bilo bi humanije ubiti me nego tretirati me kao životinju“, kazao je Brejvik na saslušanju održanom u zatvoru u Skijenu, gde se održava sudjenje iz bezbednosnih razloga.

Brejvik (37) je tužio norvešku vladu zbog „nehumanih uslova“ u zatvoru i kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Vlada je odbacila optužbe, navodeći da Brejvik ima pristup u tri ćelije i pravo da primi posetioce i da komunicira sa spoljnim svetom, osim sa drugim ekstremistima koji bi mogli da budu inspirisani njegovom „otrovnom“ ideologijom.

Pri ulasku u improvizovanu sudnicu u zatvoru, Brejvik nije ponovio nacistički pozdrav kao prvog dana sudjenja, ali je tokom izjave opisao sebe kao nepopustljivog nacional-socijalistu.

Optužio je vladu da pokušava da ga navede na samoubistvo držeći ga izolovanim od drugih zatvorenika i sprečavajući ga da se dopisuje sa simpatizerima.

Snagu je, kako je dodao, crpeo iz načela koje je naučio iz knjige „Moja borba“ Adolfa Hitlera.

„Ta načela su jedini razlog što sam danas živ“, kazao je Brejvik, dodajući da ga je izolacija učinila apatičnim i depresivnim i da zbog toga ima glavobolje i nesanicu.

„Ne verujem da bi većina ljudi preživela ovoliko dugo kao ja“, kazao je Brejvik.

On je kazao da je pored zaposlenih u zatvoru, zdravstvenih radnika i drugih koji su ga posećivali po službenoj dužnosti, jedina osoba s kojom se sastao u zatvoru njegova majka, koja je u medjuvremenu umrla.

Zastupnici vlade rekli su na današnjem saslušanju da su Brejviku dozvoljene posete, ali da je, osim drugih ekstremnih desničara, malo ljudi tražilo da ga vidi.

Vlada tvrdi da se prema Brejviku odnosi s dostojanstvom i poštovanjem uprkos težini njegovog zločina, a da su sva ograničenja njegovih kontakata s drugima uvedena radi njegovog dobra i da bi se osiguralo da tokom boravka u zatvoru ne izgradi ekstremističku mrežu.

Sudjenje po tužbi Brejvika bi trebalo da se završi u petak.

Brejvik je u bombaškom napadu u Oslu ubio osmoro ljudi i još 69, mahom tinejdžera, u letnjem kampu na ostrvu Utoja u julu 2011. godine.

Osudjen je za terorizam i masovno ubistvo na maksimalnu kaznu od 21 godine zatvora, a kazna može biti produžena dokle god se bude smatrao pretnjom po društvo, što će verovatno biti do kraja njegovog života, navodi AP.