Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja apeluje na poslodavce da za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, iznad 36°C, a naročito u periodu od 11-16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, organizuju rad na otvorenom, u delatnosti građevinarstva, poljoprivrede, komunalnoj delatnosti, na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju, u skladu sa Preporukom koju je donela Vlada Republike Srbije 2007. godine. Ministarstvo je donelo Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima i zaposlenima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama. Poslodavci su dužni da obezbede zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, saopštilo je Ministarstvo. Poslodavac je dužan da Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć. Mere bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, utvrđene su, pre svega, Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci su dužni da sprovode propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a kontrolu njihovog sprovođenja vrši Inspektorat za rad. Prilikom inspekcijskog nadzora, vezano za rad zaposlenih na otvorenom pri visokim temperaturama, inspektori rada, pored ostalog kontrolišu da li je poslodavac Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini uzeo u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da li su radna mesta na otvorenom prostoru na privremenim i pokretnim gradilištima tako uređena da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć, da li je poslodavac obezbedio odgovarajući broj obučenih zaposlenih za pružanje prve pomoći, da li je obezbedio dovoljnu količinu vode za piće za zaposlene, kao i prostor za odmor, odnosno zaštitu zaposlenih od sunca. Ukoliko ne obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara. Zaposleni mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna. Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada. Kontakt podaci odeljenja, odseka i grupe inspekcije rada, istaknuti su na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt.

Kardiolog Tamara Urošević istakla je da je tokom vrelih letnjih dana neophodno da se ljudi sklanjaju sa sunca, izbegavaju odlazak napolje i obavljanje težih fizičkih aktivnosti u periodu od 10 do 17 časova, i dodala da populacija koja najteže podnosi vrućine jesu stariji bolesnici, pulmološki i hronični kardiovaskularni bolesnici i deca. „Rizici su veliki, kod kardiovaskularnih bolesnika prva stvar je pad pritiska. Ukoliko njima nije dovoljno regulisana terapija može biti veliki problem. Bitno je da odu kod svog kardiologa da se nauče kako tokom leta sami sebi da doziraju terapiju da bi što laganije prošli kroz ovaj period“, navela je ona za Tanjug. Uroševićeva kaže da su simptomi sunčanice osećaj vreline, pojava nesvestice, vrtoglavice, ubrzan rad srca i oscilacije krvnog pritiska. Kako je objasnila, oni koji imaju visok krvni pritisak treba da podese terapiju da znaju tačno koji lek mogu da dodaju ukoliko dođe do skoka vrednosti krvnog pritiska, a oni koji imaju nizak krvni pritisak treba da konzumiraju slane rastvore, dosta tečnosti, vode i laganiju hranu. Uroševićeva je za K1 televiziju rekla da je glavni razlika između sunčanice i toplotnog udara to što je sunčanica izglaganje glave sunčevim zracima i toploti, dok toplotni udar može nastati u bilo kojoj prostoriji koja je pod visokom temperaturom. Dodala je da iako su simptomi su slični, kod sunčanice se javlja pojačano znojenje, dok kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije, napomenuvši da oba slučaja mozak najviše trpi. „Kod sunčanice, kojoj smo ovih dana najviše izloženi, dolazi do tahikardije, nesvestica, konvulzija i pojačanog znojenja, jer se organizam i dalje bori da opstane. Kod toplotnog udara prestaje termoregulacija, prestaje znojenje, temperatura tela se povećava, takođe dolazi do tahikardije. U oba slučaja neophodno je osobu prebaciti u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Veoma je bitno saznati da li je osoba hronični bolesnik“, objasnila je doktorka. Uroševićeva je istakla da postoji opasnost kada se iz ekstremno tople prostorije uđe u hladnu prostoriju, jer mogu naglo da se skupe krvni sudovi što predstavlja veliku opasnost za hronične bolesnike koji imaju stentove, jer može dovesti do infarkta srca. Prema njenim rečima, u obrnutom smeru kada se izlazi iz hladne prostorije, može nastupiti kolaps jer se naglo proširuju krvni sudovi, pacijenti dobijaju nesvesticu i padaju. „Ta razlika u temperaturi bi trebalo da bude oko 10 stepeni. Mora se blago prilagoditi. Kod mlađih ljudi to nije problem jer imaju elastične krvne sudove koji se lagano šire ili skupljaju pri takvim promenama. Kod starijih osoba je to opasno, jer su njihovi krvni sudovi kruti i teško se šire ili skupljaju. Zato im se savetuje da uopšte ne izlaze“, objasnila je doktorka. Kada je reč o ljudima koji vežbaju, Uroševićeva je poručila da se savetuje izbegavanje suplementacije kako ne bi opteretili bubrege, srce i jetru koja sve to metabolizuje, kao i treniranje napolju u najtoplijem delu dana.