Izvori u evropskim institucijama rekli su danas za Tanjug da konačni sporazum Beograda i Prištine, uz saglasnosti obe strane, mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom i da ima podršku međunarodne zajednice, uključujući i region, a Stanković ocenjuje da, ukoliko je to uslov, dogovor neće biti lako postignut, već je izvesnije da ćemo ostati u „političkom vakuumu“.

„Kada kažem zemlje u regionu, tu pre svega mislim na Hrvatsku, BiH i Crnu Goru. One se, što zbog jednog antagonizujućeg stava prema Srbiji, što zbog sopstvenih problema, negativno izjašnjavaju o korekciji granica“, ističe Stanković.

Hrvatska, navodi Stanković, protivi se razgraničenju jer dosledno zastupa ideju da je Kosovo nezavisno.

Bošnjački deo u BiH, dodaje Stanković, protivi se ideji razgraničenja, jer se plaši da se „stanje funkcionalne nedelotvornosti BiH“ ne pretvori u zahteve za posebnost hrvatskog naroda, a onda i za samoopredeljenje Republike Srpske.

„Dok je Crna Gora svesna činjenice da jedan deo njenih stanovnika, pre svega onih albanskog porekla, u ideji korekcije granica između Srbije i Kosova može tražiti inspiraciju i za korekciju granica sa CG“, objašnjava Stanković za Tanjug.

Sve te razloge, dodaje on, dopunjuje bojazan Nemačke, kao, kako kaže, centralne evropske države, da taj proces razgraničenja ne dobije „domino efekat“, odnosno da se, ne samo u ovom regionu, već i u drugim delovima Evrope, ne postavi pitanje korekcije granica.

„To podiže nivo bezbednosnog i političkog rizika i gura na neki način stari kontinent u stare nacionalno-etničke sukobe“, smatra Stanković.

Prema njegovim rečima, u regionu ima „previše ljubitelja statusa kvo“, te ako je uslov glas regiona da bi se dobila pozitivna verifikacija Zapadnih zemalja, onda će taj uslov, ističe Stanković, biti jako teško ispunjen.

„Jedini način da taj uslov bude ispunjen je da Amerikanci još čvršće i jasnije daju do znanja evropskim saveznicima da je potrebno da se primeni novi pristup, kao i da se ideja razgraničenja učini nekom vrstom jedinstvenog slučaja za odnose između Srbije i Kosova“, smatra Stanković.

Uzimajući sve okolnosti koje i spolja, ali i iznutra utiču na dogovor između Beograda i Prištine, a u kojem se kao kosovsko-metohijsko rešenje vidi razgraničenje, Stanković smatra da je mnogo izvesnije da „Srbija ostane u stanju političkog vakuuma, nego da dođe do rešenja“.

„Međutim, promalja se taj novi pristup, videćemo koliko je Trampova administracija zainteresovana za novi pristup. Ukoliko oni stanu iza tog novog pristupa, a ima naznaka da mogu dobiti i podršku od nekih evrokrata u Briselu, onda je moguće da to nešto, što danas izgleda kao teško ostvarivo, počne polako da se ostvaruje“, zaključio je Stanković.