Svake noći, mladi migranti, uglavnom Sudanci i Eritrejci, zauzimaju park Maksimilijen, zelenu površinu nedaleko od jedne železničke stanice, samo nekoliko blokova od mesta gde noću svoj zanat obavljaju prostitutke, a narkomani su u potrazi za sledećom dozom droge, prenosi francuska agencija.

Kao i u Kaleu, i ovde najveći broj migranata sanja o tome da dospe u Veliku Britaniju.

Ti mladi ljudi, okupljeni tek tri kilometra od sedišta EU, prešli su dug i opasan put – preko Severne Afrike, Mediterana, a zatim i kroz policijske provere širom južne Evrope, navodi AFP.

Za 25-godišnjeg Sudanca Adama, novi život u Briselu bio bi sasvim dobra alternativa onom u Londonu.

Napustivši svoju domovinu, Adam je prešao preko Čada, a zatim i proveo šest „veoma teških“ meseci čekajući u Libiji.

„Ovo je preteško. Želim zaštitu vlade (u Belgiji). San je moguće ostvariti ovde“, rekao je on.

Međutim, teškoće ilegalnih migranata kao što je Adam ublažavaju samo napori aktivista i humanitarnih organizacija, jer belgijske vlasti ne žele da učestvuju ni u eventualnom privremenom rešenju za ove ljude, za koje kažu da su isključivo zainteresovani da stignu u Veliku Britaniju.

Teo Franken, zamenik ministra za pitanje imigracija, izjavio je da nema potrebe za prihvatanjem „ilegalaca“ koji „ne žele azil u Belgiji“.

Nad glavom migranata visi i Dablinski sporazum, po kojem tražioci azila prijave moraju da podnesu u državi članici EU na čije tlo prvo stupe.

Zbog toga bi Adam i većina njegovih prijatelja iz parka u bilo kom trenutku mogli da budu vraćeni u Italiju, mada belgijske vlasti još nisu preduzimale takve poteze, navodi AFP.