Najvažnije tačke današnje sednice odnosile su  tender za investitora koji će zajedno sa gradom napraviti četiri podzemne garaže u užem centru grada i ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom o izgradnji postrojenja za preradu smeća i sređivanje deponije u Vinči, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali pre početka današnje sednice gradskog parlamenta.

– Razgovarali smo sa više od 20 svetskih kompanija, očekujemo dobar odziv i najkasnije do proleća iduće godine dobar ugovor kako bismo do kraja godine krenuli sa izgradnjom garaža. Što se tiče deponije u Vinči tender je završen, dobijena je najbolja ponuda franckusko-japanskog konzorcijuma, a za građane Beograda to znači da ćemo se rešiti deponije koja otpad kumulira već 40 godina. Od investitora očekujemo da očisti deponiju, preradi smeće i od njega proizvede električnu i toplotnu energiju – objasnio je Mali.

Gradski menadžer Goran Vesić rekao je na današnjoj sednici gradske skupštine da se usvajanjem planova detaljne regulacije zaokružuje broj od ukupno 170 planova, koliko ih je usvojeno za poslednje tri i po godine. – Za vreme prethodne vlasti usvojeno je oko deset planova godišnje, a mi ih usvajamo više od 50 godišnje. To je dovelo do toga da je grad pokriven sa više od 60 odsto planskom dokumentacijom. To znači da grad Beograd može da se razvija jer bez planova nema planske, već bespravne gradnje. Prethodna vlast je želela da u haosu, u kome nema planova, može da mešetari. Za nas su sve kompanije ravnopravne i nemamo lični odnos ni prema jednoj, svaka plaća na račun grada, a ne u kešu, kao što je to ranije rađeno – istakao je Vesić i dodao da će posledica usvajanja ovolikog broja planova biti izdavanje građevinskih dozvola za gotovo milion kvadratnih metara. Vesić je istakao da sada svaka kompanija može da dobije dozvolu za gradnju, a ne kao nekada samo one koje su bile povlašćene. – Ko ispuni zakonske uslove i obaveze prema gradu, može da gradi. Nema razlike između „nas i njih”. Danas je samo za nekadašnji dug prema Direkciji za građevinsko zemljište od 16 milijardi dinara bilo moguće izgraditi 75 obdaništa, urediti oko 1.300 fasada i još mnogo toga – naglasio je Vesić i dodao da su građani o uspesima prošle vlasti dali svoj sud na prethodnim gradskim izborima.

Odbornici Skupštine grada usvojili su na današnjoj sednici više planova detaljne regulacije i odluka o izradi planova detaljne regulacije važnih za funkcionisanje grada.Glavni gradski urbanista Milutin Folić rekao je da je najveći problem Beograda decenijama bio to što nije bio pokriven planovima, zbog čega postoji veliki broj divljih naselja i objekata.– Zbog svega toga jedan od najvećih prioriteta i jeste bilo donošenje ovih planova. Prošle godine smo usvojili novi generalni plan, kao i planove generalne regulacije, njih gotovo 170. Danas imamo pokrivenost grada planovima oko 60 odsto. Usvojili smo strateške smernice razvoja grada. Po njima će se grad razvijati unutar svojih granica, bez nekontrolisanog širenja, unutar nekadašnjih industrijskih zona. Orijentišemo se takođe i na ekološke vidove prevoza, kako bismo izbegli prekomernu upotrebu motornih vozila. Jedan od tih principa je i spuštanje Beograda na reke i svi ti elementi zajedno čine viziju Beograda u budućnosti – naglasio je Folić.

Doneti su planovi detaljne regulacije bloka između ulica Vodovodske, Brane Cvetkovića, Rajka Ružića, Provalijske i regulacije Žarkovačkog potoka na opštini Čukarica i Plan detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac u Starom gradu, bloka između ulica Tošin bunar, Trogirske, Petra Kočića i Skadarske u Zemunu.

Usvojeni su i predlozi odluka o izradi plana detaljne regulacije područja između Bulevara vojvode Putnika i ulica Prahovske i Štipske na Savskom vencu, bloka između Koste Glavinića, Ruske, nadvožnjaka železničke pruge i Bulevara vojvode Mišića, za deo Bloka 20 i pijace u delu Bloka 44 na Novom Beogradu. Doneta su i odluke o izradi planova detaljne regulacije pijaca Kalenić i Banjica, kao i bloka između ulica Vojvode Stepe, Otokara Keršovanija, Bilećke i Generala Rašića na Voždovcu, kao i područja između ulica Stevana Brakusa, Valjevske i Toše Jovanovića na Čukarici.

Usvojena je i odluka o izmeni Plana detaljne regulacije za područje između ulica Francuske, Cara Dušana, Tadeuša Košćuška i postojeće pruge na Dorćolu, kao i regulacije Boka 51 na Novom Beogradu. Odbornici su usvojili i odluke o izradi plana detaljne regulacije dela treće mesne zajednice u Lazarevcu, kao i za izgradnju glavnog kolektora i postrojenja za prečišćavanje voda Lazarevac.

Tretiranje otpada umesto deponije u Vinči

Saglasnost Skupštine Beograda na konačni nacrt ugovora o javno-privatnom partnerstvu u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada omogućiće da se u pitanju deponije u Vinči konačno reaguje, rekao je danas gradski menadžer Goran Vesić na sednici gradske skupštine.

– Deponija je jedna od najugroženijih u Evropi i zato je bilo krajnje vreme da se reaguje. Ugovor je sproveden transparentno i ubeđen sam da smo uradili dobar posao za grad. Rešićemo se ekološke bombe kraj Dunava i konačno ćemo početi da tretiramo otpad – istakao je Vesić.

On se osvrnuo na događaje koji su prethodili današnjem nacrtu.

– Još 2001. godine Izvršni odbor Skupštine grada doneo je odluku o otpočinjanju procesa javno-privatnog partnerstva i traženja partnera za deponiju u Vinči. Taj proces trajao je do 2006, kada se upućuje zahtev Vladi Republike Srbije, koja donosi odluku o pokretanju postupka za deponiju u Vinči. Lokalni plan za upravljanje otpadom donet je 2011. godine na nivou grada, koji takođe potvrđuje javno-privatno partnerstvo za deponiju u Vinči. Nažalost, iako se u prethodnom postupku javilo više od 50 zainteresovanih kompanija, čitav proces je tada zaustavljen –  pojasnio je Goran Vesić.

On je dodao da prema nacrtu ovog ugovora Grad Beograd u prve tri godine nema nikakvu obavezu, a nakon toga postoje različiti načini da se taksa nadoknadi, ali zasigurno neće ići iz budžeta, precizirao je Vesić.

Direktor Direkcije za upravljanjem otpadom Filip Abramović naveo je da je reč o poslednjem, finalnom koraku pre potpisivanja ugovora koji je rezultat dugogodišnjeg rada nadležnih gradskih institucija. Ovaj projekat donosi prestanak deponovanja otpada, novi vid zaštite životne sredine i nov oblik iskorišćavanja otpada kao resursa.

Abramović je dodao da na Gradu Beogradu ostaje kompletna reciklaža i izdvajanje svih korisnih komponenti iz otpada. Postrojenje koje će se izgraditi tretiraće samo otpad koji ne može da se upotrebi i proizvodiće toplotnu energiju. Stara deponija biće konačno sanirana i zatvorena, zaključio je Abramović.