(AP Photo/Gene J. Puskar)

Bivši američki predsednik Donald Tramp izveden je sa bine na predizbornom mitigu u gradu Batler u saveznoj državi Pensilvaniji, nakon što je pao na zemlju kada su se začuli zvuci nalik na pucnje i krici. Agenti Tajne službe pomogli su Trampu da ustane i hitno ga izveli sa bine. Nakon što je ustao, na Trampovom licu mogla se videti krv, prenosi CNN. Republikanski kandidat na predstojećim predsedničkim izborima je izlazeći sa bine ponovo uzvikivao ka gomili sa podignutom pesnicom. Prethodno su se na skupu čuli zvuci nalik pucnjima, a neki od prisutnih su zavrištali u panici. Još nije poznato šta je izazvalo incident, a miting je prekinut.

Tokom istorije SAD na više predsednika, bivših predsednika i predsedničkih kandidata izvršen je atentat, a političko nasilje nije zaobišlo ni senatore, kongresmene i guvernere. Nakon pokušaja ubistva bivšeg predsednika i republikanskog kandidata za 47. predsednika SAD Donalda Trampa na njegovom predizbornom skupu u Batleru, u Pensilvaniji, američki mediji podsećaju na političko nasilje tokom američke istorije, ali i činjenicu da su neki od predsednika SAD, poput Džeralda Forda bili žrtve i dva odvojena pokušaja ubistva. Četiri predsednika su kako podseća CNN ubijena – Abraham Linkoln, Džejms Garfild, Vilijam Mekinli i Džon Kenedi. Podsećaju da je muškarac iz Ajdaha optužen za atentat 2011 na tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu kada je pucao na Belu kuću. Predsednik Ronald Regan upucan je 1981. nakon što je napustio događaj u hotelu Hilton u Vašingtonu. Teško ranjen proveo je 12 dana u bolnici. Napadač je bio Džon Hinkli mlađi, koji je pušten na slobodu 2022. godine. Posle incidenta, Reganu je porasla popularnost. Džerald Ford prošao je bez povreda u dva odvojena pokušaja ubistva za koje su bile odgovorne dve žene u septembru 1975. godine. Oba pokušaja su bila u Kaliforniji u razmaku od samo 17 dana. Džordž Volas upucan je četiri puta dok je vodio kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju. Pucnjava se dogodila u tržnom centru u Lorelu, u Merilendu. Doživotno je paralisan u napadu 1972. Bio je poznat po podršci segregaciji i populizmu, naglasio je političke tenzije u SAD i potencijal za nasilje u doba Vijetnamskog rata, prenosi Glas Amerike. Brat predsednika Džona F. Kenedija, Robert, koji je bio u trci za demokratsku predsedničku nominaciju, ubijen je u hotelu Ambasador u Los Anđelesu. Ubistvo je imalo velike posledice po predsedničku trku 1968. godine i dogodilo se samo dva meseca nakon što je ubijen borac za građanska prava Martin Luter King mlađi. To je sve doprinelo političkim nemirima krajem 1960-tih. Predsednik Kenedi ubijen je u Dalasu u Teksasu, dok se vozio u predsedničkoj koloni. Kenedija je ubio Li Harvi Osvald. Vorenova komisija, koja je istraživala ubistvo, utvrdila je 1964. godine da je Osvald, bivši marinac koji je živeo u Sovjetskom Savezu, delovao samostalno. Mnogi Amerikanci veruju da je sa smrću Kenedija počeo turbulentiji period u američkoj politici i društvu, u svetlu rata u Vijetnamu i borbe za građanska prava. Tada novoizabrani predsednik Frenklin Ruzvelt bio je 1933. meta pokušaja ubistva u Majamiju, na Floridi. Nije povređen, ali je u napadu ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Cermak. Poput Trampa, Teodor Ruzvelt je, kako navodi Glas Amerike, 1912. bio u trci za Belu kuću kao bivši predsednik kada je upucan u Milvokiju, u Viskonsinu. Metak, koji mu je ostao zaglavljen u grudima do kraja života, usporio ga je savijeni govor na 50 strana i čelična kutija za naočara u džepu košulje. Uprkos tome što je upucan, Ruzvelt je odlučio da održi planirani govor. Predsednika Mekinlija ubio je 1901.godine anarhista Lion Čolgos u Bafalu, u Njujorku. Godine 1865. Abrahama Linkolna je ubio Džon Vilkis But, poznati glumac i simpatizer Konfederacije, dok je tadašnji predsednik gledao predstavu „Naš američki rođak“ u Fordovom pozorištu u Vašingtonu. Butov napad, samo nekoliko dana nakon predaje snaga Konfederacije u Građanskom ratu, bio je deo veće zavere koja je obuhvatala i pokušaje da se ubiju potpredsednik Endrju Džonson i državni sekretar Vilijam Sivord.

Naoružani napadač Tomas Metju Kruks, osumnjičen za napad na bivšeg predsednika Donalda Trampa tokom njegovog predizbornog mitinga u Pensilvaniji registrovan je kao 20-godišnji glasač republikanaca, ali je dao donaciju od 15 dolara jednoj organizaciji naklonjenoj Demokratskoj stranci, prenosi CNN. FBI je identifikovao osumnjičenog napadača na Trampa kao Tomasa Metju Kruksa, koji je živeo u Betel parku, predgrađu Pitsburga, oko 80 kilometara južno od lokacije na kojoj se održavao Trampovog miting, prenosi CNN. Kruks je 2022. godine završio srednju školu Betel Park, preneli su lokalni mediji, a zapisnici Savezne izborne komisije pokazuju da je donator naveden pod imenom Tomas Kruks sa istom adresom kao i napadač, u januaru 2021. godine dao donaciju od 15 dolara jednog organizaciji za političku akciju naklonjenoj Demokratskoj stranci. Prema zvaničnim podacima nadležnih bezbednosnih službi, Kruks je pucao na Trampa sa krova obližnje zgrade izvan bezbednosnog pojasa oko lokacije na kojoj se održavao miting, a potom su ga likvidirali agenti Tajne službe. „Napadač nije imao nikakvu identifikaciju pri sebi zbog čega su agenti morali da provere njegov DNK i dobiju biometrijsku potvrdu identiteta“, izjavio je Kevin Rojek, specijalni agent zadužen za terensku kancelariju FBI-a u Pitsburgu.

Svetski lideri osudili su pokušaj ubistva Donalda Trampa na njegovom predizbornom skupu u Pensilvaniji, a portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija izjavio je da je atentat na bivšeg predsednika SAD „akt političkog nasilja“. „Generalni sekretar nedvosmisleno osuđuje ovaj akt političkog nasilja. Upućena je poruka Trampu sa željom za brz oporavak“, rekao je portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na platformi X da je „duboko šokirana“ napadom na Trampa. „Želim Donaldu Trampu brz oporavak i izražavam saučešće porodici nevine žrtve. Političkom nasilju nema mesta u demokratiji“, saopštila je Fon der Lajen. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je pokušaj ubistva Trampa čin za prezir i nasilni napad koji predstavlja pretnju demokratiji. U svojoj objavi na platformi X Šolc je ocenio da je napad na predsedničkog kandidata Donalda Trampa „odvratan“. „Želim mu brz oporavak. Moje misli su takođe sa ljudima koji su pogođeni ovim napadom. Ovakvi akti nasilja ugrožavaju demokratiju“, poručio je Šolc. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok objavila je danas na svom X nalogu da je pokušaj atentata na Donalda Trampa tokom predizbornog skupa u Pensilvaniji nagovestio „mračne trenutke“ za američku demokratiju. „U demokratijama se na izborima odlučuje glasačkim listićima, a ne oružjem. U ovim mračnim časovima za američku demokratiju, moje misli su sa žrtvama napada. Želim Donaldu Trampu brzi oporavak“, poručila je Berbokova. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da su njegove misli sa Donaldom Trampom i dodao da je napad na bivšeg američkog predsednika „tragedija za naše (zapadne) demokratije“. „Šaljem mu želje za brzi oporavak. To je tragedija za naše demokratije. Francuska deli šok i ogorčenje američkog naroda“, objavio je Makron na svom X nalogu. Ministarstvo spoljnih poslova Kine je izrazilo zabrinutost zbog napada na Trampa. „Predsednik Si Đinping je izrazio svoje žaljenje bivšem predsedniku Trampu“, navodi se u saopštenju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je osudio pokušaj ubistva Trampa. „Zgrožen sam saznanjem o napadu na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa na mitingu u Pensilvaniji. Ovakvo nasilje nema opravdanja i za takvo nasilje nema mesta u svetu“, napisao je Zelenski na svom X nalogu. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je na svom X nalogu da je bio šokiran vešću o napadu na Trampa. „Bivšem predsedniku SAD Trampu želim brz oporavak. Moje misli su sa onima koji su pogođeni. Osuđujem ovaj napad. Političkom nasilju nije mesto u našim demokratijama“, napisao je Stoltenberg i apelovao na NATO saveznike da zajedno brane svoje vrednosti i slobodu. Japanski premijer Fumio Kišida poručio je da se svet mora čvrsto suprotstaviti svakom obliku nasilja koji dovodi u pitanje demokratiju. Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je „zaprepašćen šokantnim scenama“ na Trampovom mitingu u Batleru. „Političkom nasilju u bilo kom obliku nema mesta u našim društvima i moje misli su sa svim žrtvama ovog napada“, naveo je on. Australijski premijer Entoni Albaneze poručio je da je atentat zabrinjavajuća, dok je kanadski premijer Džastin Trudo rekao da političko nasilje nikada nije prihvatljivo. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da ga je pucnjava šokirala, a mađarski premijer Viktor Orban, koji se sastao sa Trampom ove nedelje tokom posete SAD na samitu NATO-a, rekao je da su njegove molitve uz bivšeg predsednika „u ovim teškim satima“. Premijer Indije Nerendra Modi svom prijatelju Trampu, kako je napisao poželeo je brz oporavak i brzo ozdravljenje. Da za nasilje nema mesta u SAD navela su dvojica bivših američkih predsednika Barak Obama i Bil Klinton. Kllinton je objavio da je sa suprugom Hilari teškog srca primio vest o napadu na Trampa i da je zahvalan službama na brzoj reakciji.