Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da je ključ uspeha jednog društva u 21. veku obrazovanje i navodeći da je u prethodnih nekoliko godina dosta učinjeno kako bi sistem obrazovanja u Srbiji bio bolji, kazala da će sa Jedinstvenim informacionim sistemom prosvete (JISP) moći da se donose bolje, informisanije odluke o daljem unapređenju. Brnabić je, na prvoj Godišnjoj konferenciji o obrazovanju, na kojoj su predstavljeni i prvi rezultati uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, kazala da je konferencija inicirana kako bi se sumirale urađene sistemske stvari koje omogućavaju da se bolje sagleda obrazovni sistem, ali i da se vidi šta je potrebno menjati, koji su problemi. Kako je navela, u poslednjih šest godina, uz pomoć finansijskih partnera, pre svega Svetske banke učinjeno je dosta kada je reč o infrastrukturi u sistemu obrazovanja, u šta spada i izgrađenih 4.800 novih mesta u predškolskom obrazovanju. „Ali, moramo da uradimo još više. Više od 20 odsto objekata su maksimalno popunjeni. Moramo da idemo u dalju izgradnju infrastrukture u predškolskom obrazovanju“, rekla je premijerka i dodala da je mnogo uloženo i u opremu za predškolsko obrazovanje, kao i za njeno zanavljanje. Premijerka je istakla da je veliki fokus bio na prebacivanju ljudi u prosveti sa ugovora na određeno vreme na ugovore za stalno. Kako je rekla, 2.500 vaspitača i 17.000 nastavnika i profesora u osnovnoj i srednjoj školi, prebačeni su sa ugovora na određeno vreme na ugovore za stalno. „Imali smo i ekstremnih situacija – da su ljudi bili po 20 godina na određeno. Sada je raspisan i šesti krug tako da ćemo 2023. uvesti da sve bude po zakonu i da sve sa ugovora na određeno prebacimo na ugovore za stalno kako bi ljudi imali sigurnost“, rekla je ona. Prema rečima premijerke, u osnovnom obrazovanju učinjeno je najviše, od povezivanja na brzi bežični internet za šta je izdvojeno 60 miliona evra. Brnabić kaže da će taj projekat biti završen 2023. godine i navodi da je od 1.800 školskih objekata koje će biti povezane na brzi bezični internet, 1.600 već povezano. To je omogućilo i da se uvede i eDnevnik, kaže premijerka i dodaje da taj dnevnik pomaže da i roditelji mogu da prate rezultate svoje dece, ali i lakšu komunikaciju nastavnog kadra i roditelja. Digitalizacija je doprinela i tome da 50 odsto upisa u školskoj 2021-2022. godini bude završeno elektronski. Premijerka je podsetila da je 2017. godine uvedeno računarstvo i programiranje od petog razreda osnovne škole, kao i da su uvedeni digitalni interaktivni udžbenici, ali da je potrebno kupiti još opreme za učenike, nastavnike i škole. Brnabić ističe da je uveden Digitalni svet od prvog razreda, ali i osnove veštačke inteligencije što našu zemlju čini jednom od 11 zemalja u svetu koja je to do sada uradila. Digitalizacija je pomogla i u procesu male mature prošle godine, navela je premijerka i dodala da prvi put nije moralo da se razmišlja o bezbednosti testova, da li je bilo krađe… Kada je reč o srednjem obrazovanju, premijerka navodi da je povećan broj specijalizovanih IT odeljenja i dodaje da je od 2019. godine uvedeno dualno obrazovanje što se, kako kaže, pokazalo kao dobar odgovor na nezaposlenost mladih. „Dualno obrazovanje omogućava da se brže i lakše zapošljavaju i da im bude veća plata. Godine 2021. smo preneli i na visoko obrazovanje, u fakultete. Više od 4.000 studenata pohađa studije po modelu dualnog obrazovanja“, kazala je premijerka i pozvala privrednike da se još više uključe u dualno obrazovanje. Naglasila je da je uloženo više od 250 miliona evra u infrastrukturu jer, kako ističe, nije ulagano decenijama, odnosno 45 godina. Kada je reč o visokom školstvu, planirano je da se krene u izgradnju dodatne infrastrukture, što podrazumeva i umetničke fakultete. Podsetila je da je u prethodnih sedam godina otvoreno četiri Naučno-tehnološka parka. „Ambicije su i dalje velike i potencijal koji imamo, a koji možemo da ostvarimo dodatnim ulaganjima, jeste nešto što će nas pozitivno iznenaditi u narednim godinama“, kazala je. Premijerka navodi da je kroz JISP spojena čitava prosveta sa tržištem rada i kaže da se sada može videti kako se učenici ili studenti zapošljavaju nakon završenog školovanja, koliko čekaju na zapošljavanje, kolika je prva plata, da li se zapošljavaju u oblasti za koju su se školovali ili neku drugu. „Danas svi mogu da pogledaju, ukoliko žele da upišu neki fakultet, kolika je šansa za dalje zaposlenje, kolika je plata. I mi ćemo prema podacima u JISP-u donositi strateške odluke kako ćemo dalje unapređivati naš sistem prosvete“, rekla je premijerka.