To je, ocenjuju analitičari, poslednja u nizu pozitivnih promena u ovoj drugoj po veličini zemlji Afrike i njenoj najbrže rastućoj ekonomiji koju su proteklih decenija karakteriSali glad, siromaštvo, rodna nejednakost.

Reč je o Sale-Vork Zevde (68), iskusnoj diplomatkinji sa zavidnom karijerom čiji izbor za šefa države predstavlja istorijsku prekretnicu za etiopsko patrijarhalno društvo.

U etiopijskom političkom sistemu, pozicija predsednika je ceremonijalna, a premijer ima najveću političku moć. Ipak, njeno imenovanje nosi veliki simoboličan značaj kao i društveni uticaj.

Odmah po polaganju zakletve, ona je obećala da će naporno raditi kako bi rodna ravnopravnost postala realnost u Etiopiji, a obavezala se i na promovisanje mira.

„Pozivam vas sve da podržavamo mir, u ime majki, koje prve pate kada nema mira“, rekla je ona u parlamentu.

Nova predsednica je od samog početka želela da naglasi stav o ravnopravnosti polova, govoreći poslanicima da ako misle da previše govori o ženama – tek je na početku.

U novom kabinetu možda postoji paritet u broju muškaraca i žena, ali na drugim mestima još je dug put za to, prenosi BBC na srpskom jeziku.

Etiopljani su pozdravili imenovanje Sale-Vork, a mnogi su ga nazvali „istorijskim“.

Ona je prva žena na čelu države u modernoj eri. Etiopijom je, inačem na početku 20. veka vladala carica Zevdita.

„U patrijarhalnom društvu kao što je naše, imenovanje žene za šefa države ne samo da postavlja standarde za budućnost, već i u današnje vreme realizuje pravilo da je normalno da žene donose odluke u javnom životu“, napisao je šef kabineta premijera Fitsum Arega na Tviteru.

Predsednica Sale-Vork bila je ambasadorka Etiopije u Senegalu i Džibutiju, a obavljala je i više funkcija u Ujedinjenim nacijama. Neposredno pre izbora za predsednicu, Sale-Vork je bila predstavnica UN-a u Afričkoj uniji.

I u novoj etiopskoj vladi premijera Abija Ahmeda polovinu čine žene. Premijer je već sproveo amnestiju za više hiljada političkih zatvorenika, sklopio mir sa susednom Eritrejom, a promene u ovoj zemlji vidljive su i na ekonomskom planu.

Decenijama povezivana sa slikama gladne dece i sukobima, Etiopija je danas, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, na putu da 2018. godine postane najbrže rastuća ekonomija u podsaharskoj Africi.

U izveštaju MMF-a „Svetski ekonomski izgledi“ predviđa se da će ta zemlja ostvariti ove godine privredni rast od 8,5 odsto, što daleko nadmašuje mnoge razvijene ekonomije sveta.

Prošle godine, rast bruto domaćeg prozivoda Etiopije iznosio je 10,2 procenta.

BDP zemlje je nominalno iznosio prošle godine 80,56 milijardi dolara, što po glavi stanovnika Etiopije, kojih ima 81,19 miliona, odgovara iznosu od 767,565 dolara.

Etiopija beleži snažan rast stranih direktnih investicija, koji je u fiskalnoj 2016/17. godini dostigao 27,6 procenata, pri čemu se ta ulaganja uglavnom odnose na nove industrijske parkove i privatizaciju.

U Etiopiji je u toku prodaja državnih kompanija stranim investitorima, poput Kine.

Procenjuje se da će u srednjoročnom periodu ekonomska ekspanzija Etiopije ostati oko 8,0 procenata, podržana održivim rastom izvoza i investicija.