Zanimljivo je da tekst obiluje kritikama po svima iz opozicije, osim Đilasa kome su upućeni hvalospevi. Pa tako, u tekstu između ostalog piše :

„Sadašnja opozicija krizu liderstva rešava bezuspešno neprekidno od 2012. Pojedini u DS su tek sad, posle izbora u Smederevskoj Palanci, gde je SNS osvojio 66 odsto glasova, došli do zaključka da ljudi, u stvari, glasaju za naprednjake i da se samo prave da to ne rade. Drugi su, pak, zaključili da je kapilarni glas izum kakav je nemoguće pobediti“.

Najmanje njih troje – Saša Janković, Vuk Jeremić i Boris Tadić – izgleda procenjuje da je dovoljno samo da postoje na političkoj sceni i da se izjašnjavaju o Vučićevoj politici. Jeremić to zasad radi najspektakularnije i sa mnogo više energije od svog nekadašnjeg profesora Tadića. Ovo jeste dobar način da usavršavaju svoj javni nastup, ali teško da će im to zaista pomoći da zaljuljaju Vučićevu vlast iole, ozbiljno. I pri tome će dalje, jedno oko bacati na Boška Obradovića neodlučni, u kojoj meri da budu i protiv njega.

I zato će možda propusititi jedinu priliku da Vučić ne ostvari potpuni putinovski model vladanja i ispuni najave da će sam da odluči kada će se povući sa vlasti i ko će mu iz SNS biti naslednik. A to je koncpet koji im je ponudio Đilas sa Savezom za Srbiju“.

„Ukoliko u opoziciji ne žele takav savez, ukoliko ni sam Đilas onda još više ne želi da se troši na nemoguće projekte, onda nećemo ni imati političku scenu“. Dakle, u osnovi, bez Đilasa – propast, navodi se u tekstu koji Đilas deli na svom Tviter nalogu.