foto printskrin Tanjug

Liht kaže da je veoma bitna odrednica to što će Vučić biti predsednik Srbije, ali i što je najuticajniji čovek najjače stranke u zemlji, zbog čega će, sigurna je, njegov uticaj na vladu i politiku koju bude vodila, ali i na sve ostale državne institucije, pa i na parlament, biti veoma veliki.

„On to uostalom i sam kaze“, primećuje Liht za Tanjug i dodaje da veruje da će doći do neke vrste konsolidacije raznih politika unutar zemlje, jer će, kako ocenjuje, biti mnogo manje protivrečnosti unutar pojedinih važnih institucija.

„A, očigledno ih je bilo, mada se tvrdilo da ih nema, ali bilo ih je“, kaže Liht, misleći pre svega na instituciju predsednika i premijera.

Sada će to, kako kaže, verovatno biti drugačije.

„Niko od nas nema kristalnu kuglu, ja je sigurno nemam, ali je činjenica da je Vučih pobedio nadmoćno u prvom krugu i to nosi sa sobom i vrlo ozbiljnu odgovornost“, kaže Liht.

Objašnjava da pod tim podrazumeva da bi Vučić trebalo da traži kompromis i konsenzus „gde god je moguće“ i da maksimalno uloži napor da se u našem društvu uspostavi jedna ozbiljna debata ili debate – na sve značajne teme razvoja Srbije i mogućnosti Srbije.

Bez mnogo više debate i dijaloga, uverena je, nije moguće praviti ozbiljan društveni dogovor.

„Nama u stvari zaista treba nešto što ja zovem novim društvenim ugovorom, gde će se različite političke snage i akteri, ali i akteri šireg društva, dogovoriti da smo smo svi mi zajedno jedan deo Srbije i da treba zajedno da gradimo bolju, razvijeniju, demokratski snažnu Srbiju“, ističe Liht.

Na spoljnopolitičkom planu, ne očekuje nikakvu promenu nakon što predsedničku funkciju preuzme Vučić, obrazlažući takav stav činjenicom da će on i dalje imati primarnu ulogu u definisanju naših spoljnopolitičkih prioriteta.

„Čini mi se da je to već jasno definisano poslednjih par godina i isto tako je vrlo jasno demonstrirano tokom izborne kampanje. I ne samo činjenica da je sreo Merkelovu i Putina nego i sve što je rekao u izbornoj noći jasno mi ukazuje da se osnovna linija angažmana na spoljnopolitičkom planu i osnovni prioriteti neće menjati“, kaže direktorka Fonda za političku izuzetnost.

Podseća pri tome da je naš strateški cilj evropska integracija, uz vrlo jasnu svest da te integracije nema bez ozbiljne i odgovorne regionalne saradnje.

„Smatram vrlo značajnim i indikativnim da je Vučić o spoljnoj politici govorio nakon izbornih rezultata, 2. aprila uveče, i da je kao prvu stvar koju je naglasio pomenuo sastanak s Plenkovićem u Mostaru.

Lično sam smatrala da je to vrlo dobra vest, jer naše evropske integracije oduvek su zavisile, a zavisiće još mnogo više nego do sada, upravo od toga šta će se događati u regionu“, primetila je Liht.

Kako kaže, što je EU više zauzeta sopstvenim definisanjem i redefinisanjem, tim će značajnija postati činjenica da pripadamo regionu i da moramo da učinimo maksimum da region počne proaktivno da pruža dokaze zasto je neophodan Evropi.

Ona ne misli da će promena ličnosti na čelu Srbije promeniti odnos „nekih snaga“ u svetu prema Srbiji, imajući u vidu da je odlazeći predsednik percipiran kao više proruski orijentisan.

„Ne mislim da velike sile to vezuju za ličnost. Neki to vole tako da prikažu i “čitaju“, ali, to je tabloidna politika koja nekome može da bude zabavna, meni nije, ali svakako nema veze sa stvarnošći“, navodi Liht.

Objašnjava, naime, da velike zemlje, velike sile, svoju politiku na sasvim drugačiji način osmišljavaju i sprovode, te definitivno ne očekuje veće zaokrete.

„Znamo da ni u SAD još nisu postavljeni ljudi zaduženi za Evropu i Balkan, ali i dalje ne očekujem da će doći do velikog zaokreta, a oni koji su to očekivali očigledno ne razumeju osnovne principe na kojima se formulišu politike u raznim prestonicama sveta“, poručuje Liht.

Ozbiljna ili neozbiljna teza, ali – kako komentariše priče o tome da bi se moglo dogoditi da EU u zamenu za Britaniju u svoje članstvo primi zemlje Zapadnog Balkana.

„Ta priča, na žalost, nema nikakve istinske potpore u realnosti. EU je u ovom trenutku suočena s ozbiljnim izazovima, od političkih, bezbednosnih do ekonomskih, ona će se baviti time kako da prevaziđe sopstvene slabosti i protivrečnosti, a ne zamenom Velike Britanije za nekog drugog. Da ne govorim o tome da ih je nemoguće porediti, ne bih ulazila u cifre, broj stanovnika, ekonomsku moć itd“, navodi Liht.

Dodaje, međutim, da ne treba izgubiti iz vida da mi jesmo važni, pre svega kao region koji definitivno jeste evropski, koji je na takvom geopolitičkom položaju da ne može da bude zaobiđen, i to ne samo kad su u pitanju negativne, nego i pozivitne strane tog položaja.

„Mi moramo na samosvestan način da prihvatimo da možemo biti pravi partner EU ne povodeći se ni kompleksima, ni superiornošću, Mi smo jedan mali region, ali prvi sused EU, i dosta toga možemo da im ponudimo ukoliko se sami budemo ozbiljno i odgovorno ponašali“, zaključila je Liht.