Evropska komisija u najnovijoj, jesenjoj ekonomskoj prognozi, veoma je laskava u opisu stanja srpske privrede. Rast je čvrts, usporavanje je prošlost, zemlja ostvaruje rekordno visok priliv stranih direktnih investicija koje podržavaju rast izvoza, rizici po budući razvoj su izbalansirani, a srpski budžet je u odličnom stanju, stoji u najnovijem izveštaju Evropske komisije.

Projekcija privrednog rasta Srbije za ovu godinu povećana je za 0,1 procentni poen na 3,2 odsto. Za iduću godinu, komisija predviđa dalji rast bruto domaćeg proizvoda  od 3,8 procenata, odnosno od 3,7 za 2021. godinu. Komisija navodi da je snažna domaća tražnja pokretač  rasta srpske ekonomije, što je praćeno snažnim uvozom i značajnim rastom izvoza. Prema očekivanjima komisije, uvoz će porasti na 9,5 odsto u 2019. godini, što je za 1,4 procenta više od prolećne prognoze. Za iduću godinu predviđa se rast uvoza od 7,8 posto, a za 2021. od 7,5 procenata.
Projekcija rasta izvoza robe i usluga Srbije u ovoj godini, sa ranijih 6,9 procenata, podignuta je na 8,1 odsto, dok se za naredne dve godine predviđa povećanje od 7,9, odnosno 7,4 posto. Očekuje se da će snažna domaća potražnja i u naredne dve godine ostati važan pokretač privrednog rasta, kome će znatno doprineti i potrošnja i investicije, navodi se u projekciji. Komisija očekuje nastavak rasta realnih plata u Srbiji, što će, zajedno s povećanim državnim transferima, podstaći potrošnju u domaćinstvima, naročito u 2020. godini.

Kada je reč o investicijama, očekuje se da njihov rast bude umeren, ali i dalje snažan, s obzirom na dobre makroekonomske izglede, nižu premiju rizika, poboljšane uslove finansiranja i visok priliv stranih direktnih ulaganja. Srbija, prema oceni Evropske komisije, nastavlja da privlači rekordno visoke i različite direktne investicije i dobro je pozicionirana da zadrži jak izvozni zamah. U komisiji upozoravaju na spoljne rizike, zbog geopolitičkih i trgovinskih tenzija, ali smatraju da su oni izbalansirani i da u Srbiji postoji veliki prostor za podršku privrednom rastu. Evropska komisija zaključuje da su stabilan ekonomski rast, povećan broj zaposlenih i rast plata, omogućili da Srbija održi dobre fiskalne pokazatelje. Fiskalni izgledi ostaju optimistični. Predviđeni deficit kreće se oko srednjoročnog cilja deficita od 0,5 odsto BDP-a, a predviđa se da će državni dug pasti ispod 50 procenata BDP-a, zaključuju u Evropskoj komisiji.