Čak i ako bi se ujedinile četiri najveće opozicione partije, koje su se javno deklarisale da neće ići u postizbornu koaliciju sa Đukanovićevim DPS-om, one, kao ni DPS, teško da mogu da formiraju vladu bez podrške manjinskih stranaka – Bošnjaka, Albanaca i Hrvata.
Reč je o Demokratskom frontu, Velikoj koaliciji Ključ, Bečićevim demokratama i SDP-u, Ranka Krivokapića, inače, do sada tradicionalnog savetnika Đukanovićevog DPS-a.
Otuda pozivi opozicije manjinskim strankama da dobro procene pre nego što odluče kome će dati podršku, pa je tako, na primer, Lekić u svom prvom postizbornom obraćanju poručio da je DPS poražen, a da je pozicija ostvarila značajno bolji rezultat, što, kako je rekao, otvara mogućnost da razgovore i pregovore sa manjinskim strnaakama koje imaju odlučujuću ulogu.
Lekić je, doduše, priznao da ta koalicija nije zadovoljna izbornim rezultatom, da su očekivali više, ali da će dalje nastaviti kao građanska i reformska snaga.
Na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka DPS je na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori osvojio 41,1 odsto glasova, saopšteno je iz Centra za demokratsku tranziciju. Demokratski front je dobio podršku 20,6 odsto birača, Ključ 10,7 odsto glasova, Demokrate Alekse Bečića 10,5 odsto, a SDP 5,4 odsto glasova. Oprečne ocene ishoda izbora iz tabora DPS-a i opozicije.
Prema podacima CDT-a i CEMI izlaznost građana na parlamentarne izbore u Crnoj Gori je u 19 sati bila 70.9 odsto, odnosno 71.1 odsto
Biračka mesta otvorena su jutros u 07.00 sati.
Na izborima se bira 81 poslanik, a pravo glasa ima 528.817 birača upisanih u birački spisak.
Na izborima učestvuje 17 lista, a izborni cenzus je tri odsto.
Izbore prati više od 2.607 posmatrača, od toga oko 500 stranih.
Biračka mesta zatvorena su u 20,00 časova.
Ministar: Ko ima pravo da me zaobiđe s informacijom o Dikiću
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Goran Danilović kazao je danas da ima samo nezvanične informacije o hapšenju 20 osoba iz Srbije, uključujući Bratislava Dikića i da je „zaobiđen s tom informacijom“, ali tvrdi da iza toga ne stoji nijedan politički subjekt iz Crne Gore.
„Nisam dobio nijednu informaciju. Ali sam zabrinut ako je u zemlju došlo 20 ljudi da na dan izbora pravi haos. Tražio sam sastanak sa direktorom policije ali sam dobio odgovor da je na terenu“, rekao je Danilović, koji, prema crnogorskim analitičarima, važi za bliskog opoziciji, za razliku od direktora policije.
Takođe, on se zapitao ko ima pravo da njega zaobiđe sa ovom informacijom.
Danilović je dodao da će neko morati da odgovara za ovo.
„Naša policija će morati da uspostavi komunikaciju sa organima Srbije da se što prije ovo razriješi. Jedino što znam je da nijedan politički subjekt u CG ne stoji iza ovoga“, rekao je Danilović, prenosi portal CDM.
Ministar je dodao i da se baš juče desilo da padne video sistem koji na granici registruje ko ulazi u zemlju. Danilović je pozvao lidere političkih partija da zbog sigurnosti ne pozivaju građane da se okupljaju na ulicama Podgorice nakon glasanja.
Izbori – „prozapadni“ put ili Rusija?
Uoči izbora, lider Demokratske partije socijalista, koja ima najviše izgleda za pobedu, Milo Đukanović, optužio je Rusiju da zaspisanjem dela opozicije novcem u predizbornoj kampanji pokušava da poremeti napredovanje te zemlje ka članstvu u NATO .
Za Moskvu su, kako kaže u intervjuu za Rojters, predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori poslednja šansu da zaustavi težnje balkanskog regiona ka integraciji u EU i NATO.
Opozicija s druge strane, navodi Rojters, optužuje Đukanovića da se „služi taktikom zastrašivanja, da sprovodi nepotizam i da Crnu Goru tretira kao lično vlasništvo“.
Britanska agencija navodi da se Đukanović, posle 25 godina rukovođenja Crnom Gorom, suočava sa najvećim izbornim izazovom koji mu postavljaju opozicione stranke.
Prema toj agenciji on se suočava sa dva glavna opoziciona saveza, koji predstavljaju mešavinu prosrpskih i prozapadnih partija.
AP ističe da se glasači nalaze pred izborom – ili da zemlja nastavi „prozapadnim“ putem ka NATO ili da se vrati tradicionalnom savezniku Rusiji.
Američka agencija navodi da su pred Crnom Gorom najznačniji izbori od izglasavanja odluke o nezavisnosti od Srbije pre deset godina.
Ishod bi eventualno mogao da ugrozi proces proširenja EU i NATO u Jugoistočnoj Evropi i pokaže da je Moskva odlučna da povrati uticaj u regionu od stratškog značaja, ocenjuje ta agencija.
U analizi slovenačkog Ifimisa navodi se da će birači imati priliku da biraju između relativne stabilnosti ili neizvesnosti, koja može dovesti do destabilizacije Crne Gore i regiona.
Smatra se, naime, da je važno da na izborima Crna Gora samostalno izabere svoj put u budućnost bez uticaja spoljnih faktora, pogotovo ne onih koji destabiliziraju ili mogu destabilizovati tu državu.
U analizi se ocenjuje da se radi o dosada najprljavijoj i najnegativnijoj kampanji, koja se u osnovi svela na „referendum o liku i delu“ Mila Đukanovića, aktualnog predsednika Vlade Crne Gore i predsednika DPS.
Odnos snaga je, prema tom istraživanju, između proevropskog vladajućeg bloka i opozicije dosta tesan, pa bi zbog toga aktualnim političkim odnosima garant političke i ekonomske stabilnosti mogla biti stranka SD, koja je nastala posle rascepa u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) Ranka Krivokapića i koja je posle 18 godina koaliranja sa Đukanovićem i DPS nedavno im potpuno okrenula leđa i počela da deluje kao najveći kritičar vlasti.
Istraživanja pokazuju, da nedoslednost SDP-a može predstavljati kraj političke karijere Krivokapića, jer dosadašnje ankete pokazuju, da SDP gubi podršku među biračima i da verovatno neće preći izborni prag.
Konstatuje se i snažno prisustvo Rusije u Crnoj Gori, a kako se tvrdi pojedine političke opcije u Crnoj Gori već su u funkciji politike RF, što mnogi od njih i ne skrivaju.
Profesor Fakulteta politički nauka Ivan Vuković smatra da će DPS osvojiti najviše glasova na izborima, a da je moguće da Pozitivna Crna Gora, Socijaldemokratska partija (SDP) ili Socijaldemokrate (SD) budu „jezičak na vagi“ prilikom formiranja buduće vlade.
U zavisnosti od toga koliko ubedljiva bude njena pobeda, DPS bi mogla doći u situaciju da sama, odnosno u koaliciji s programski bliskim strankama, formira narednu vladu, ili, pak, da ostane u manjini u odnosu na one partije koje obećavaju njeno „razvlašćivanje“. U tom smislu, dosta toga bi moglo zavisiti i od izbornog rezultata SD-a i Pozitivne Crne Gore i, moguće, pojedinih manjinskih stranaka“, objasnio je Vuković.
U mđuvremenu, lider DPS je nedavno u intervjuu za „Politiku“ ocenio da odnosi Srbije i Crne Gore, ne računajuci vreme velike Jugoslavije, nisu bili nikad bolji.
„Može izgledati pretenciozno, ali je sasvim tačno da smo premijer Vučić i ja ozbiljno tome posvećeni i da naša saradnja obeshrabruje radikalizam i mnogo doprinosi stabilnosti regiona“, rekao je on.
Na podsećanje lista da je njegova nedavna izjava da Crna Gora nije želela da povredi Srbiju priznanjem nezavisnosti Kosova izazvala brojne komentare, Đukanović je naveo da je on to rekao „da bi se čulo i da bi bilo primećeno“ i „da je to kazao kao prijatelj Srbije“.
„A prijatelji saopštavaju nekad i ono što možda nije prijatno da se čuje. Ali je istinito. Ja želim da učinim sve što mogu da naš region bude stabilan. A on neće biti stabilan ako ne ozdrave odnosi Beograda i Prištine. Zato sam tako otvoreno to i rekao“, pojasnio je crnogorski premijer.
S druge strane lider opozocionog DF Andrija Mandić veruje da će Đukanović posle više od dve decenije izgubiti vlast, a da će na jednoj od prvoj sednca buduće vlade, u kojoj kako veruje neće biti DPS, biti doneta odluka kojom se povlači priznanje Kosova, a da će Rusija ponovo postati najvažniji partner Crne Gore u mnogim oblastima.
