Predsednik SAD Barak Obama nazvao je ovaj maskar terorističkim činom i poručio da se Amerika neće prepustiti strahu.

„SAD će biti ujedinjene u zaštiti Amerikanaca protiv onih koji prete zemlji“, naglasio je Obama u obraćanju novinarima povodom najmosovnije pucnjave u istoriji te zemlje.

Najizvesniji demokratski kandidat za izbore u SAD Hilari Klinton saopštila je da je pucnjava u Orlandu na Floridi akt terorizma koji je pokazao da je potrebno da nacija udvostruči napore da bi se sprečili slični napadi.

Klinton se obratila i LGBT zajednici poručivši im da „treba da znaju da imaju milione saveznika širom zemlje“.

„Ja sam jedna od njih“, navela je Klinton u saopštenju, preneo je Rojters.

„Probudila sam se i čula jezive vesti. Dok čekamo nove informacije moje misli su sa onima koji su pogođeni ovim užasnim činom“, napisala je na ona ranije na svom Tviteru.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden saopštio je da su njegove molitve sa ubijenima i povređenima u pucnjavi i uputio saučešće porodicama žrtava i njihovim porodicama.

Vodeći republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp je rekao da se „moli za sve žrtve i njihove porodice“, prenosi BBC.

„Užasan incident. Molitve za žrtve i njihove porodice. Kada će se ovo zaustaviti? Kada ćemo dobiti snažne, pametne i oprezne?“ napisao je on na Tviteru.

Senator Floride i bivši kandidat za republikansku nominaciju Marko Rubio rekao je za CNN da je napadač „životinja“ čije nasilje pokazuje da je ovo „novo lice rata protiv terorizma“.

On je takođe odao počast policajcima koji su „spasli živote“ racijom u klubu kojom je okončan napad.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun izrazio je saučešće porodicama žrtava i izrazio solidarnost sa vladom i narodom SAD, saopštila je kancelarija generalnog sekretara UN, preneo je AP.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je saučešće američkom kolegi Baraku Obami i svim Amerikancima zbog tragedije u Orlandu.

Putin je u telegramu saučešća naveo da Rusija „deli bol i tugu onih koji su izgubili svoje bližnje i voljene zbog ovog varvarskog kriminalnog čina“, saopštio je Kremlj, preneo je Tas s.

Papa Franja je istakao da je užasnut nerazumnom mržnjom.

Papa je, kako je saopštio Vatikan, naveo da je „užasnut pred ovom besmislenom mržnjom i ludilom“.

Francuski predsednik Fransoa Oland je naveo da „osuđuje horor“.

„Izražavam punu podršku Francuske i Francuza Americi i njenim građanima u teškom periodu“, naveo je Oland.

Kanadski premijer Džastin Trudo je rekao da je „duboko šokiran i ožalošćen“ zbog svega što se dogodilo.

„Solidarni smo sa Orlandom i sa LGBT zajednicom. Žalimo za našim prijateljima u SAD i na Floridi i nudimo bilo koju pomoć koju možemo da pružimo“, naveo je Trudo.

Nemački predsednik Joakim Gauk je u poruci saučešća predsedniku SAD Baraku Obami napisao: „Želim vama i narodu SAD snagu i odlučnost da bi vaša zemlja mogla ujedinjena da se suoči sa tugom i bolom oko ovog napada“.

Italijanski premijer Mateo Renci je na Tviteru izrazio solidarnost i saosećanje italijanskog naroda za užasni masakr u Orlandu, na Floridi.

„Naše srce je sa našom američkom braćom“, napisao je Renci.

Predsednik španske vlade Mariano Rahoj je na Tviter nalogu napisao da „oštro osuđuje gnusni napad u Orlandu“.

„Zajedno ćemo nastaviti da se borimo za slobodu protiv mržnje i varvarstva. Španija je sa SAD“, naveo je on.

Ašraf Gani, predsednik Avganistana, zemlje iz koje potiče porodica osumnjičenog ubice, Omara Matina, napisao je na Tviteru da „osuđuje taj užasni napad u Orlandu“ i dodao da „ništa ne može da opravda ubijanje civila“.

On je rekao da su njegove misli sa porodicama, žrtvama kao i sa američkim narodom i američkom vladom.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je u saopštenju napisao „u ime izraelskog naroda i vlade izražavam najdublje saučešće američkom narodu posle noćašnjeg strašnog napada la LGBT populaciju u Orlandu.

Belgijski premijer Šarl Mišel je na engleskom na Tviteru napisao da je duboko rastužen gubitkom toliko nedužnih života u pucnjavi u Orlandu.

„Pridružujemo se tuzi porodica“, dodao je on.

Islamska država preuzela odgovonost za zločin u Orlandu

Islamska država preuzela je danas odgovornost za masakr u Orlandu javlja Rojters.

Zločin je izveo Amerikanac avganistanskog porekla Omar Matin, koji je u razmeni vatre sa policijom i sam ubijen.

„Oružani napad na noćni gej klub u gradu Orlandu, u američkoj državi Floridi, koji je ostavio više od 100 mrtvih i ranjenih, izveo je borac Islamske države“, prenosi Rojters informaciju Amaka, novinske agencije Islamske države.

To je najmasovnije ubistvo počinjeno vatrenim oružjem u istoriji SAD.

FBI: Napadač iz Orlanda se zakleo na vernost IS

Omar Matin, koji je u Orlandu u napadu u noćnom gej klubu ubio najmanje 50 ljudi, zakleo se na vernost Islamskoj državi pre maskara, potvrdio je danas američki Federalni istražni biro (FBI).

Specijalni agent FBI Ronald Hoper je rekao da je ubica ranije bio pod istragom zbog veza sa jednim američkim bombašem samoubicom, ali da tokom te istrage nije ništa nađeno protiv 29-godišnjeg Matina, prenosi AFP.

Hoper je rekao da je Matin američki državljanin i da u vreme napada nije bio praćen.

Prema njegovim rečima, Matin je minule sedmice kupio najmanje dva komada oružja, preneo je AP.

Matin je pozvao 911 i taj poziv je postao deo federalne istrage, kazao je Hoper, dodajući da je tokom tog poziva pominjana Islamska država.

Hoper je rekao da je Matin 2013. godine pred kolegama iznosio „zapaljive komentare“, kao i da je dva puta bio saslušavan.

Godine 2014. utvrđeno je da je Matin imao veze sa jednim američkim bombašom samoubicom, ali da oni bili minimalni i nisu u to vreme predstavljali pretnju.

U Orlandu je uvedeno vanredno stanje posle napada na noćni gej klub u kojem je poginulo najmanje 50 ljudi, dok je 53 poveđeno od kojih su mnogi u kritičnom stanju.

Gradonačelnik Badi Dajer kaže da je uvođenje vanrednog stanja neophodno kako bi se obezbedili dodatni resursi nakon ovog zločina, prenosi BBS.

Masakr u Orlandu je, po broju žrtava, najteža masovna pucnjava u istoriji SAD, navodi AFP.

Masovna ubistava u SAD od 1984. do danas

Najmanje 50 osoba je ubijeno, a 53 su ranjene u najmasovnijoj pucnjavi u istoriji SAD u noćnom gej klubu u Orlandu na Floridi.

Napadač, koji je ubijen, identifikovan je kao američki državljanin avganistanskog porekla Omar Matin (29) koji se zakleo na vernost Islamskoj državi, koja je preuzela odgovornost za napad.

Glas Amerike objavio je hronologiju masovnih ubistava u SAD od 1984. godine.

Decembar 2015: Par je ubio 14 ljudi u prostorijama agencije za socijalne usluge u Kaliforniji, posle čega ih je policija ubila.

Novembar 2015: Naoružani napadač ubio je tri osobe u klinici organizacije „Planned Parenthood“ u Koloradu, policija ga je uhapsila posle višesatne opsade.

Oktobar 2015: Naoružani napadač ubio je devet osoba na koledžu u Oregonu, pre nego što ga je policija ubila u obračunu.

Jul 2015: Naoružani napadač ubio je pet ljudi u Centru za rezerviste američke mornarice u Tenesiju, pre nego što ga je policija usmrtila.

Jun 2015: Naoružani napadač ubio je devet osoba u crkvi u Južnoj Karolini i pobegao, ali je uhvaćen sutradan i čeka suđenje.

Maj 2015: Devet ljudi je ubijeno u obračunu rivalskih motociklističkih klubova i policije u restoranu u Teksasu.

Oktobar 2014: Napadač tinejdžer ubio je četvoro tinejdžera, od čega dvoje svojih rođaka, u srednjoj školi u državi Vašington, a onda izvršio samoubistvo.

Septembar 2013: Naoružani napadač ubio je 12 osoba u zgradi mornarice u prestonici Vašingtonu, pre nego što je stradao u obračunu sa policijom.

Decembar 2012: Naoružani napadač ubio je 26 odraslih i dece u osnovnoj školi Sendi Huk u Konektikatu pre nego što je izvršio samoubistvo.

Avgust 2012: Naoružani napadač usmrtio je šest osoba u sičkom hramu u Viskonsinu, a onda izvršio samoubistvo, pošto ga je policija ranila.

Jul 2012: Naoružani napadač ubio je 12 osoba tokom prikazivanja filma u bioskopu u Koloradu.

Januar 2011: Naoružani napadač ubio je šest osoba i teško ranio tada članicu američkog Predstavničkog doma Gabrijel Gifords u Arizoni.

Novembar 2009: Psihijatar u američkoj vojsci ubio je 13 ljudi u Fort Hudu, u državi Teksas.

April 2007: Student Univerziteta Virždinija Tek ubio je 32 osobe pre nego što je izvršio samoubistvo.

Oktobar 2006: Naoružani napadač ubio je pet devojčica u amiškoj školi u Pensilvaniji, a onda izvršio samoubistvo.

Januar 2006: Bivša poštanska radnica ubila je osam osoba pre nego što je oduzela život sebi u Kaliforniji.

April 1999: Dvojica učenika srednje škole Kolumbajn ubila su 12 drugih učenika, jednog nastavnika i oduzeli sebi život.

Novembar 1991: Naoružani napadač ubio je četvoro profesora na Univerzitetu Ajova i jednog studenta, pre nego što je izvršio samoubistvo.

Oktobar 1991: Naoružani napadač zakucao se svojim kamionetom u kafić u Teksasu i počeo da puca; ubio je 23 osobe, pre nego što je oduzeo sebi život.

Avgust 1986: Naoružani napadač ubio je 14 poštanskih radnika u Oklahomi, pre nego što je izvršio samoubistvo.

Jul 1984: Naoružani napadač ubio je 21 osobu u kalifornsijkom Mekdonaldsu, pre nego što ga je ubila policija.