„Ljudi obično nemaju predstavu šta je sve potrebno da bi neka muzika postojala i bila sačuvana. Prvo treba naći partiture i štimove…taj dragoceni notni materijal iz koga se svira. Posle toga muzičari treba da odsviraju te kompozicije. Takvi koncerti se snimaju i skladište na nake digitalne formate koji se potom čuvaju. Proces je veoma zahtevan, ali drugog načina za očuvanje srpske kulturne baštine jednostavno nema“ kazala je Žebeljan.

Ona je, inače, imala svega 39 godina kada je postala akademik, a sada vodi Odbor u SANU čiji je cilj da zbrine srpsku muzičku baštinu, koja je, na žalost, u veoma nezavidnom položaju.

Prema njenim rečima, ni zaostavština kompozitora i akademika kakav je bio Petar Konjović nije zbrinuta na adekvatan način.

„Još uvek nemamo predstavu gde su neke od njegovih kompozicija“, ističe ona i dodaje:

„Šta reći o delu akademika Milenka Živkovića, koji je studirao u Parizu i bio izuzetan pedagog velikanima kao što je Enriko Josif ili Dušan Radić. Ovog momenta nije moguće izvesti jednu njegovu kompoziciju. To je neverovatno, surovo, ali je tako“, kazala je Žebeljan.

Jedan od prioriteta delovanja Odbora koji vodi je, kaže, stvaranje centralne baze podataka sa imenima kompozitora, njihovim delima i istorijskim podacima.

„To je neka vrsta pretraživača, u koji je do sada uneto oko pet hiljada dela naših kompozitora. Uz mene, Odbor za zaštitu muzičke baštine SANU čine: Dragoljub Katunac, Milana Stojadinović Milić, Borislav Čičovački i Maja Čolović Vasić Mirko Jeremić sekretar Odbora, koji je najčešće u potrazi za partiturama po različitim adresama širom Srbije. Rešeni smo da pronađemo i sačuvamo muzičku baštinu Srbije. Do sada smo radili volonterski, ali za ozbiljan rezultat i iskorak u istraživanjima potreban nam je novac, ali i to će valjda biti u redu“ kazala je Žebeljan.

Kako kaže, ako su svi ti ljudi uložili vanredan napor, energiju i ljubav u stvaranje nekog dela, onda je je jako tužno da mi izgubimo njihovu umetnost.

„Mi nikada ne znamo da li ćemo u nekom podrumu naići na muzičko remek delo dostojno Andrićevog romana “Na Drini ćuprija“. Dok ne istražimo muzičku kulturnu baštinu, mi nismo sigurni da li neko genijalno delo leži pod prašinom i memlom u nekom magacinu. Dok ne budemo znali šta sačinjava našu kulturu, mi jednostavno nemamo ideju šta smo i ko smo“.

Jedan od većih uspeha tima Isidore Žebeljan je spasavanje kompozicija Enrika Josifa.

„On nije mnogo mario za kompozicije koje ostaju iza njega. Naišli smo na materjale koji su bili haotično raspoređeni oštećeni, ali smo uspeli da iščupamo od zaborava nekoliko kompozicija za flautu. Pronašli smo i izvrsnu kompoziciju Ludmile Frajt za klarinet i orkestar. Pojavila se nemačka izdavačka kuća koja sada izdaje muziku Ludmile Frajt. Uspeli smo i da pronađemo izdavača za celokupna dela Ljubice Marić i jako smo srećni zbog toga“ kazala je Žebeljan.

Svetska premijera kompozicije „Psalm 78″ Isidore Žebeljan održana je 2. septembra prošle godine u Utrehtu, na završnom koncertu Festivala stare muzike, najznačajnijem svetskom festivalu te vrste.

Četiri vodeća svetska kamerna hora: Holandski kamerni hor, Triniti hor iz Njujorka, Norveški solisti i Talis Skolars iz Velike Britanije, osmislili su izuzetan projekat koncertnog izvođenja svih 150 psalama, komponovanih tokom 10 vekova, od Hildegard fon Bingen do savremenih stvaralaca.

Samo sedam kompozitora iz celog sveta dobilo je porudžbinu da napišu po jedno novo delo na stihove psalama, a među njima i Isidora Žebeljan.

Ona je izabrala stihove iz 78. psalma i to u prevodu na portugalski jezik.

O pažnji publike i profesionalaca za njena dela u svetu, Žebeljan govori nerado i kaže da bi najviše volela kada bi njena muzika mogla da govoru umesto nje.

“ Moja muzike jednostavno deluje na ljude. O tome mi često govore polovni saradnici iz inostranstva. Energija iz mojih kompozicija ume da zatekne ljude… Da ih ovoji od razmišljanja kom žanru pripada to što slušaju. Publika se preda muzici i to je to…Meni je namera da to izazovem kod ljudi dok slušaju moju muziku, pa sam rdosn kada se to i u praksi dogodi.“ kazala je Žebeljan.

Opera „Zora D“ prema njenim rečima, započela je „lančanu reakciju“ publike u inostranstvu.

„Ta opera je izvođena u Beču, Amsterdamu, Londonu…Nakon Toga u Zagrebu i Rijeci. Opera je skupa stvar pa je velika čast za svakog kompozitora da mu izvode takva dela u inostranstvu. Volela bih da se moja muzika česće izvodi u Srbiji, da bi je što više ljudi čulo, a ne da bi ja postala slavna “ kazala je Žebeljan.

Kao predavač kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Žebeljan ima intersenatno iskustvo.

„Devojke koje studiraju kompoziciju su fokusiranije, hrabrije, srčanije od mladića. Dve devojske koje sam imala na klasi su veoma uspešne. Milica Ðođević je napravila sjajnu karijeru u Namčkoj, a Ana Krstajić je na masteru u Španiji. Kako je poslala dve kompozicije tamo podobijala je silne nagrade…Imam jako talentovane mladiće na studijama. Moj asistent na FMU Draško Adžić je odličan kompozitor“ kazala je Žebeljan.

U tehnološkoj revoluciji koju žvimo deceniju unazad, Žebeljan ne vidi protivnika klasične muzike.

„Tehnologija je učinila dela Rahmanjinova dostupnijim nego ikad. ne vidim šta je to bolje od kompozicija velikih majstora nastalo od muzike u istoriji sveta“ kazala je Žebeljan.