FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / bb

U Beogradu se  održava konferencija na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši predsednik Evropskog saveta i premijer Belgije Herman van Rompej razmenili stavove i iskustva na temu evropske perspektive Srbije i belgijskog iskustva, i saglasili se da obe zemlje vide mir, stabilnost i demokratiju kao ključne zajedničke vrednosti.

Van Rompej je naveo da Belgiji, ipak, nije potrebna EU da bi opstala, jer je ta država osnovana 1830, ali da joj je važna zbog mira i prosperiteta, a na primeru Poljske i Ukrajine pokazao koliki prosperitet donosi članstvo u EU.

Te dve zemlje su 1990. godine imale isti BDP, a danas Poljska ima četiri puta veći u odnosu na Ukrajinu, rekao je Van Rompej, te istakao da se upravo u tome vidi korist od člnastva, kao i da to nisu samo inrteresi, već i ideje i garantovani mir.

Prema njegovim rečima, Srbija i EU imaju mnogo toga zajedničkog, zajedničke vrednosti za koje se zalaže i predsednik Srbije Alesandar Vučih, a to su demokratija i sloboda.

Predsednik Srbije je rekao da se on oseća kao Evropljanin, kao i svako ko se nalazi u sali u kojoj se vodi razgovor, jer Srbija jeste i bila je deo Evrope, ali je ukazao da bi na spomen EU, većina ljudi u Srbiji odmah rekla – ne radi se o razlikama između Poljske i Ukranije ili njihovom BDP-u, već se radi o Kosovu.

„Ono što mi vidimo je pritisak i još više pritiska po pitanju Kospva. To je naš problem“, rekao je Vučić.

On je naveo da to nije problem za njega lično, jer će racionalno govoreći, uvek moći da promoviše ideje EU, zato što je to u najboljem inetersu Srbije.

„Uvek je bolje biti deo kluba, nego van njega“, istakao je Vučić.

Vučić: Nezavisna spoljna politika i evropske integracije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je  na konferenciji „EU i Srbija: zajednička sudbina?“ će Srbija nastaviti da vodi nezavisnu spoljnu politiku, kao i da je to potpuno u skladu sa evrposkim integracijama kao strateškim opredeljenjem naše zemlje.

Vučić je u razgovoru sa prvim predsednikom Evropskog saveta i bivšim premijerom Belgije Herman van Rompajem rekao da to bez sumnje ne smeta jedno drugom.

Vučić je tako odgovorio na pitanje moderatora Nataše Dragojlović iz Nacionalnog konventa koja je primetila da je Vučić nedavno u Njujorku rekao da su evrposke integracije strartški cilj Srbije, ali da je istovremeno nagasili važnost jačanja nezavisnosti Srbje po pitanju spoljne politike.

„Ako analizairate situaciju unutra EU, vidite da svaka zemlja ima pravo veta po različ pitanjima i da to omogućava nezavisan status tim zemljama“, rekao je Vučić.

Kaže da je insistirao na tome i iz nekih drugih razloga, kako je rekao, pošto su nam držali povremeno predavanja ljudi iz raličitih organizacija i institucija nekih država, naročito kada je reč o odnosu Srbje prema Kini i nešto manje po pitau odnosa sa Rusijom i Turskom.

Vučić je primetio da su pojedine zemlje u regionu dobile i više od 100 milijardi evra pomoći iz EU, dok to sa Srbijom nije slučaj i da zato Srbija mora da sve od sebe da kako bi povećala stopu privrednog rasta.

Takođe, dodaje da svaki put kada je išao u Kinu da su ga kritikovali isti oni koji su još češće odlazili u Kinu od njega i da je i zato govorio o tome u NJujorku.

„Građani Srbije neće pitati vas Rompaje zasto ne žive bolje i zašto odlaze ljudi i da li će država moći da poveća plate medicinskim sestrama za 15 odsto… Mi moramo da vodimo računa o samima sebi. Ali, to ne znači da bismo bili nelojalni Evropskoj uniji, kao što su to neke države članice koje su dobile sve od EU, ali su iskoristile prvu priliku da okrenu leđa EU“, naglasio je predsednik Srbije.

Poručio je da je Srbija uvek bila vrlo odan i pouzdan partner, ali da mora da vodimo računa o sebi i da će tako nastaviti da radi i ubuduće.

Vučić: Bez rešenja za Kosovo neodrživ ekonomski razvoj

Predsednik Vučić rekao je da je veoma zadovoljan ekonomskim reformama koje se sprovede, iako ljudi i dalje žive skromno, ali bolje nego pre, te upozorio da, ako ne rešimo kosovsko pitanje, naš ekonomski razvoj neće biti održiv.

Ljudi, prema njegovim rečima, to ne znaju i ne žele da znaju, niti čuju, jer građani Srbije imaju nežne i osetljive uši koji nisu navikle na loše vesti.

Vučić je, odgovarajući na pitanje šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, koji je konstatovao da EU predstavlja razum i racionalnost, ali i da su i građani EU takođe emocionalni, kako može da se prevaziđe dilema da Srbija gleda na EU kao nešto što je pravi put, rekao da je ukazao da u Srbiji nemamo dovoljno emocija da bismo podržali evropski put Srbije.

„Imamo sve racionalne elemente kada je reč o trgovinskoj razmeni, stranim ulaganjima, pa čak i ako govorimo o miru, stabilnosti, bezbednosti. Ali kada razgovaramo o emocijama to je drugačije“, objasnio je on.

Vučić je istakao da je kosovsko pitanje problem srpskog naroda koji moramo da prevaziđemo.

„Bio sam mnogo radostan kada sam prvi put čuo da postoji mogućnost da Folksvagen (VW) dođe u Srbiju. Mislim da bi to sve promenilo u zemlji. Ljudi bi drugačije razmišljali. Mislio sam da je to velika prilika. VW je otišao u Tursku, sada ne ide u Tursku, ali, izabraće bez sumnje Bugarsku, neće to biti Srbija“, kazao je predsednik Srbije na konferenciji „EU i Srbija: zajednička sudbina?“.

Ukazao je da je tako razmišljao o tome zbog emocija kod građana, i podsetio da su ljudi pozitivno reagovali na posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji nije obećao mnoge stvari, ali je pokazao poštovanje, zahvalnost i da ceni srpski narod.

„Sve je to pitanje emocija. Kada razgovaramo sa Evropljanima, da li oni pokazuju poštovanje? Neki da, neki ne. Dođu i kažu “morate da rešite kosovsko pitanje, da priznate Kosovo“. I onda očekujete da vidite emocije sa naše strane?“, upitao je Vučić i nastavio:

„Videli ste Makronove ocene u istraživanjima koje su munjevito otišle u nebo, kao i Tuskove kada je došao ovde i pokazao poštovanje prema našoj državi. To je sve emotivno, ne racionalno pitanje“.

Vučić je dodao da ljudi nisu glupi i da, kada se odlučuju da napuste zemlju i idu da rade negde, ne idu u Kinu, Tursku, već u EU, ali da, ako ih pitate koga više vole, da li Kinu ili Holandiju, 65 odsto bi reklo Kinu.

On je kazao da bi građani Srbije želeli da dobiju jasne garancije od EU kako će izgledati budućnost naše zemlje, a onda da kažu šta možemo da ispunimo.

„Kada je reč o racionalnim elementima svi su na strani evropskog puta“, zaključio je Vučić, dodajući da Fabrici to isto može da vidi kroz istraživanja.

Traže priznanje Kosova, ne nude ništa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je  da svi od Srbije stalno očekuju priznanje Kosova i postavio pitanje – a šta bi Srbija tim priznanjem trebalo da dobije, da li je to članstvo u EU do 2025. godine, a da mu odgovaraju „Aleksandre, vi ste pragmatičan čovek, vidite situaciju…“

Vučić je na konferenciji „EU i Srbija: zajednička sudbina“, na kojoj je sa bivšim predsednikom Evropskog saveta i premijerom Belgije Hermanom van Rompejom razmenio stavove i iskustva na temu evropske budućnosti Srbije, rekao da mu je koristan glas iskrenog i poštenog čoveka kakav je Rompej.

Ukazao je da je Srbija uradila mnogo toga po pitanju ispunjavanja Briselskog dogovora, a da s druge strane Priština nije ispunila jedan uslov, formiranje Zajednice srpskih opština.

„Šest od 15 tačaka govori o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, oni čak i danas kažu da to nisu spremni da učine“, preneo je Rompeju Vučić.

Konstatovao je da Srbija mora da uradi još mnogo toga na svom evropskom putu, ali da se, uvek kada je reč o putu Srbije ka EU, nameće pitanje Kosova.

Vučić je obraćajući se na panelu naveo i današnji primer manipulacije Prištine „otrovnim“ glasačkim listićima.

Kaže, danas smo dobili potvrdu od albanskog medicinskog tima da nema nikakve toksične materije i upitao: „Ko će to sada da porekne u svetskim medijima“, uz konstataciju da je reč o jednoj od namonstruoznijih propagandi sa ciljem da se Srbi opišu kao teroristi koji žele da naude Albancima.

Vučić je Rompeju potvrdio svoju spremnost da o kosovskom problemu govori uvek istinu i da je zbog toga kada je govorio o situaciji na KiM, da će kompromisi biti bolni za nas i kako bi trebalo da se ponašamo pametnije, te da moramo da se bližimo EU, izgubio tri procenta glasova.

To „nežne“ srpske uši ne žele da čuju, lakše im je da veruju da će EU da se raspadne, rekao je Vučić.

Kaže i da mu je teško da objasni kada ode u BiH, gde ga Srbi pitaju kako to svi imaju pravo na samoooprtedeljenje, a samo Srbi nemaju, i da nema pravi odgovor na to.

„Izgubili smo mnoge stvari tokom devedesetih, dosta smo pogrešnih proračuna uradili, ali ljudi u Srbiji ne mogu to lako da progutaju“, konstatovao je Vučić i podsetio da prištinske takse traju više od godinu dana.

To govori o međunarodnoj zajednici, rekao je on i kao primer naveo da je Mogerini Severnoj Makedoniji obećala otvaranje pristupnih pregovora posle Prespanskog sporazuma a da se to nije desilo.

„Govorim na ovakav način jer svi od Srbije očekuju da prizna Kosovo, pitam šta se tu nudi Srbiji, da će jednog dana biti EU…“, kaže Vučić.

Kada će Srbija u EU – možda je najjasnije iz kratkog dijaloga Vučića i Rompeja, koji je usledio nakon istog tog pitanja predsednika Srbije Rompeju, na šta je usledio opširan, ali ne konkretan odgovor, pa je Vučić ponovio:

Vučić: Pitam vas kad ćemo u EU?

Rompej: Šta god da vam kažerm, ne biste mi verovali.

Vučić: Srbiji, kao i Evropi, nedostaju dobri projekti

Predsednik Vučić izjavio je da u Srbiji kao i u celoj Evropi nedostaju dobri projekti, uključujući ifrastrukturne.

Projekti su nam problem i danas, biće i za pet godina, ali je sada po tom pitanju bolje nego što je bilo ranije, odgovorio je Vučić na pitanje novinara da li imamo projekte u koje se mogu ulagati stotine miliona ili milijarde evra, uz činjenicu da novac u Evropi za tu vrstu ulaganja postoji.

Tačno je da u Srbiji nema dovoljno projekata, ali nema ih ni u Evropi, rekao je Vučić novinarima nakon konferencije na temu „EU i Srbija, zajednicka sudbina? Belgijska perspektiva“ na kojoj je govorio i bivši predsednik Evropskog saveta i premijer Belgije Herman van Rompej.

Predsednik je naveo i da nije uveren da u Evropi ima baš toliko novca.

Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaju i infrastrukturni projekti i njihova izrada počinje tada kada država kaže da su prioritet.

„Projekata nema, verovali ili ne, ni u Nemačkoj i Švajcarskoj, gde su negativne kamate, što znači da imate viška novca, i zato se deo prebacuje u zlatne poluge da bi osigurali svoje valute“, rekao je Vučić

Na pitanje kakav će biti odnos Srbije prema Turskoj sada kada EU Ankari uvodi sankcije na naoružanje, Vučić je rekao da će se Beograd postaviti tako da izbegne probleme.

„Postavićemo se tako da dobijemo najviše, a najmanje da izgubimo“, rekao je Vučić.

Upitan da li postoji neki plan, predsednik je rekao da postoji, ali da o tome ne može javno da priča.

Van Rompej: Ključ prosperiteta nije u Pekingu, Moskvi i Ankari, već EU!

Bivši predsednik Evropskog saveta i premijer Belgije Herman van Rompej izjavio je u Beogadu da se ključ prosperiteta ne nalazi ni u Pekingu, ni u Mosvki ni u Ankari već u Briselu, kao i da očekuje da će EU stvoriti klimu poverenja ključnu za rešavanje kosvskog problema.

Van Rompej je na konferenciji „EU i Srbija, zajednicka sudbina? Belgijska perspektiva“, ocenio dai bi Srbija u EU mogla da bude most za ovaj deo Evrope kako bi se bolje povezale i Bugarska, Ruminija, Kipar i druge zemlje.

„Srbija može puno da doprinese tome i bude most između istoka i zapada Evrope. Mi smo deo iste kulture i civilizacije. Tu se radi o duhu izgradnje mostova između dva tela Evrope i Srbija može da odigra važnu ulogu u tom procesu. Znam da postoje prepreke ka članstvu, ali kada dođete do rezultata zaobravićete na te prepreke. Zato nastavite da preskačete te prpreke koje vas dovode do razočarenja“, poručio je Rompej.

Kosovo je jedan od ključnih elemenata da se postigne sporazum o pristupanju EU, i to je jedno teško pitanje, bez koga se evropski proces ne može okončati, rekao je Van Rompej upitan koje su prepreke za ulazak Srbije u EU.

Izrazio je očekivanje da će kosovski problem, kada se povrati poverenje biti rešen kao što je to bio slučaj i sa Severnom Makedonijom.

Prema njegovim rečima, taj problem je rešen zahvaljujići poverenju i hrabrosti dva lidera.

„Zaista se nadam da će u EU nagraditi političku hrabrost, Kada imamo dovoljno poverenja moguće je da se prevaziđu emocije i iracionalni momenti i postigne sporazum“, rekao je on i podsetio i na krizu koja je u Belgiji trajala 554 dana.

„I za rešavanje naše krize bilo je potrebno da povratimo poverenje, politčka volja nije dovljna morata da imate takve odnose u kojima može da dođe do dogovora“, rekao je on i dodao da je potrebno mnogo toga da bi se povratilo povrenje.

Podsećajući na činjenicu da da je za EK Zapadni Balkan kljucno pitanje, Van Romej je izrazio očekivanje da će se problemi u oblasti vladavine prava, poglavlja 23 i 24 rešavati.

Van Rompej je rekao da razume predsednika Srbije koji kaže da su za ekonomski razvoj potrebini i drugi partneri.

„Nemamo ništa protiv toga, i mi želimo da privlačimo kineske investicije. Kina je dobrodošla i treba da imamo i sjajne odnose sa Rusijom, ali to sada nije lako zbog dešavanja u Uktajini“, rekao je Van Rompej i dodao da je situacija sa Turskom još komplikovanija.

Van Rompej je ocenio da je za Srbiju važno da ima što više prijatelja, ali da su prednosti koje te zemlje mogu da donesu mnogo manje od onoga što EU može da donese.

Mi smo vaš najbolji trgovinski partner, investitor i tako će ostati u budućnosti, rekao je Van Rompej i dodao da je geografija još jedan snažan vezujući argument jer je poznato da je Srbija uvek najviše trgovala sa onima koji su joj bili najbliži.

Rompej je na pitanje da li je jednoj zemlji za opstanak važna EU rekao da Belgiji nije jer je ostnovana 1830 ali da joj je važna zbog mira i prosperiteta.

Kada pogledate brojke i počnemo od 1958. godine, otavaranja granica i stavanja zajedničkog teržista i dođemo do 1970. kada smo udvostručili nivo prosperiteta i taj rezultat je povezan sa našim idelaima kao što su mri i interesi, rekao je Rompej i nagalsio da Srbija može da deli sa EU dve važne stvari – mir, kako se ne bi ponovila prošlost i prosperitet.

Van Rompej je na primeru Poljske i Ukrajine pokazao koliki prosperitet donosi članstvo u EU.

Dve zemlje su 1990. imale isti BDP a danas poljska ima četiri puta veći u odnosu na Ukrajinu. To je korist od člnastva, ali to nisu samo inrteresi već i ideje i mir. rekao je Van Rompej.

Prema njegovim rečima, Srbija i EU imaju mnogo toga zajedničkog, tu su zajedničke vrednosti sa onima za koje se zalaže izabrani predsednik Srbije Alesandar Vučić – demokratija i sloboda.

On je naveo je istina da mnogo toga može da bude bolje čak i u Belgiji,

Kada govorimo o zajednickoj sudbini prva stvar su vrednosti, imamo i zajedničku geografiju, mnogi od vaših suseda su EU.

Pogledajte jednu mapu regiona Bugarska, Rumunija, Hrvatska Mađarska, sve su zemlje članice EU, okruženi ste EU, tako da je normalno da je vaša sudbina tamo gde priadaju i te zemlje.

„Delimo i evropsku civlizaciju, i veru uz katoličanstvo, prosetante ljudi zaboravljamnu da je pravoslavlje deo naše istorjie imamo Rumuniju, Grčku, Kipar i znamo ko je je kulturno nasljeđe Srbije Vi ćete ojačati tu treću struju naše evropske kulture i civilizacije. Radujem se tom danu kada ćete postati članica“, rekao je Van Rompej koji je podsetio da je proširenje na Zapadni Balkan, za koje se zalaže, ključno da bi došlo do mira u tom regionu.

Mir će postojati kada sve republike bivše Jugoslavije postanu deo EU, poručio je Van Rompej i dodao da otvaranje pregovora nije bila koincidencija već želja da se to desi, jer, kako tvrdi, Zapadni Balkan je bio politički cilj.