Mađarska i Srbija danas žive san Janka Sibinjanina, a to je da imamo zajedničku politiku, da se borimo za zajedničke vrednosti i interese Srbije i Mađarske, srpskog i mađarskog naroda, rekao predsednik  Vučić.

Vučić je, na svečanosti otkrivanja spomenika Sibinjaninu, u Zemunu, istakao da je važno da imamo ljude različitih naroda koji se poštuju i pomažu, te dodao da je srećan kada vidi zajedno srpske i mađarske zastave, koje su, i biće, ističe, i u budućnosti naše zastave.

Ukazao je da je ponosan što smo od relativno loših odnosa Srba i Mađara došli do toga da su ti odnosi najbolji u istoriji, što se poštujemo i sarađujemo bolje nego ikada.
„Brinemo jedni o drugima, ne vidimo više probleme, već samo načine za dublju saradnju. Nije slučajno što je Mađarska nekada bila 12 trgovinski partner Srbije, a danas je peti“, naveo je Vučić.

Vučić je primetio da verovatno ne postoji veća čast za Sibinjanin Janka od toga da danas toliki narodi tvrde da je baš njihov junak, a kao ono što je posebno dobro i važno naveo je da – oko toga nema nikakve svađe.
„Jednog mađarskog velikaša, vlaškog porekla, koji je u Rumuniji rođen, a podignut u Srbiji, danas svi doživljavaju kao svog“, rekao je Vučić i nazvao Hunjadija najvećim srednjovekovnim ratnikom sa ovih prostora.

Svako ime kojim ga nazivaju narodi sa ovih prostora je tačno, jer je Hunjadi sebe dao ovim prostorima, hrišćanskoj Evropi, svim narodima i zajedničkoj istoriji. „Sa ogromnim žarom i verom se borio za Balkan, Evropu i slobodu svih nas“, rekao je Vučić.

Podsetio je da su Hunjadi i njegovi borci za Beograd zaustavili i naterali u beg Mehmeda II, koji je osvojio Konstantinopolj, a jedna stvar je od tada do danas ostala nepromenjena – svakog podneva po naredbi pape Kalista zvone zvona u Hunjadijevu čast.

Vučić je napomenuo da su upravo potomci Janoša Hunjadija utemeljili Mađarsku državu.

On je zahvalio mađarskom predsedniku i premijeru, Janošu Aderu i Viktoru Orbanu, na svemu što su, kaže, uradili za unapređenje odnosa dve zemlje, kao i Ištvanu Pastoru, predsedniku vojvođanske skupštine, na uloženoj energiji za razvoj srpsko mađarskih odnosa.

Pošto je vetar otkrio spomenik, pre dvojice predsednika, Vučić je primetio da život ponekad odredi neke stvari, pa izgleda kao da su postrojeni gardisti, vojnici, imali čast da otkriju spomenik.“Spomenik će biti dokaz večnog prijateljstva Srbije i Mađarske i naših naroda, nikada nikome ne smemo da dozvolimo da to prijateljstvo sruši“, zaključio je Vučić.

Ader:Janko Sibinjanin simbol odbrane zemlje u celoj Evropi

Predsednik Mađarske Janoš Adera istakao je, posle otkrivanja spomenika Janku Sibinjaninu, pod čijim vođstvom je Beograd odbranjen od Turaka u bici 1456. godine, simbol odbrane zemlje, ne samo u Srbiji i Mađarskoj, već i u celoj Evropi.

Ader je, u obraćanju, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekao da se i danas uz gusle peva o tome ko je bio veliki junak Janko Sibinjanin, kao što će u Mađarskoj večno biti živ Janoš Hunjadi, kako se zove u toj zemlji.

Predsednik Mađarske navodi da se na spomeniku mogu videti krst i zvono, simboli požrtvovanosti i poštovanja.Kako je rekao, krst je simbol odbrane cele Evrope, a zvono simbol pobede u bici, odnosno odbrane Beograda od Turaka koja je izvojevana pod vođstvom Janka Sibinjanina.
„Sibinjanin je ceo život podredio odbrani domovine i proterivanju Turaka, njegov život je bio oružje i rat“, naveo je Ader i podsetio da je poznati hroničar tog vremena zabeležio da je Sibinjanin bio čovek od sudbine odabran za odbranu zemlje.

Podsetio je da je taj heroj u borbama protiv Turaka u mladosti bio paž (mladi plemić koji ide ka tituli viteza) na dvoru despota Stefana Lazarevića, koji je posle imao vosjku u brojnim bitkama u Srbiji.

Kako je naveo Ader, Sibinjanin je gledao pustošenja, paljevine i opljačkana sela, oskrnavljene, plač i patnju i zato mu je životni cilj bio progon Turaka iz Evrope, oslobađanje Srbije i Balkana od Turaka.

Tri godine nakon što je Mehmed Drugi 1453. osvojio Carigrad, svi su znali da su Beograd i mađarska granica glavna odbrana od prodora Turaka u Evropu, dodao je Ader.Svi su tada polagali nadu u jednog čoveka – Sibinjanina, koga poraz nije slomio i koga bol nije skrhao, nadu su u njega polagali i Mađari i Srbi, Italijani i Nemci i drugi.

Ader je, takođe, rekao da je posle te čuvene bitne 1456. godine njegovo ime postalo širom Evrope simbol borbe protiv Turaka.Te godine su, ističe Ader, Turci stigli do Beograda i Sibinjanin je svojom flotom došao do Zemuna da razbije galije turske flote.U toj bici su učestovovali i Srbi i sa tom pomoći Sibinjanina je zaustavljeno veliko razaranje.
Sibinjanin je, dodaje Ader, sa 12.000 vojnika ulio nadu odbrani Beograda i cele Evrope od Turaka, i 22. jula nakon tri nedelje udruženim snagama pobedio do tada nadomoćnu tursku vojsku koja se povukla čak do Sofije.“Širom Evrope su se oglasila crkvena zvona u znak pobede, a Turci 65 narednih godina nisu pokušali da napadnu beogradsku tvrđavu“.

Ader kaže da je posle te bitke Sibinjanin oboleo od kuge i da su ga doveli u Zemun, gde se oprostio od života.Ader je naglasio da se od tada u Evropi čuju zvona u podne svakog dana, ne samo zbog molitve, već i u znak sećanja na hrabrost i veru.

Svečanoj ceremoniji su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, starešina Hrama Svetog Save vladika Stefan, kao i veliki broj građana.

Vojskovođa Janoš Hunjadi (1387-1456), u Srbiji poznatiji kao Sibinjanin Janko, dobio je spomenik u Zemunu na dan obeležavanja godišnjice bitke za Nandorfehervar, što je mađarski naziv za Beograd, protiv Otomanskog carstva 1456. godine.

Autor spomenika je umetnik iz Budimpešte Ištvan Madaraši, koji je novinarima rekao da je tim delom „ostvaren san“ da se konačno obeleži bitka koja je bila značajna za celu Evropu, jer je zaustavila prodor Turske u Evropu.Statua Sibinjanina visoka je 2,3 metra, a izlivena je od bakra.“Među srednjovekovnim dokumentima pronašao sam crtež Hunjadija, a taj portret poslužio mi je kao osnova u kreiranju ovog spomenika“, naveo je Madaraši.

Na današnji dan pre 562 godine vojska predvođena Hunjadijem pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.Vojničku karijeru započeo je u vojsci despota Stefana Lazarevića ističući se kao najbolji vojnik, a ubrzo je prešao u službu kod ugarskog kralja Žigmunda.Nemački kralj Albert II je 1438.godine Hunjadiju dodelio titulu bana od Severina, a kasnije je od mađarskog kralja Vladislava III dobio upravu nad Beogradom (titula kepetan Beograda) i Transilvanijom (titula guverner Erdelja).Učestvovao je u borbama za oslobođenje Smedereva 1441. godine, a sledeće godine je isterao Turke van granica poverenih mu teritorija i povratio vlast Mađarske nad Vlaškom.U pohodu na Balkanu u borbi protiv Turaka osvojio je Niš i Sofiju, porazio trojicu turskih paša i sultana Murata II.