Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je obrazlažući paket odluka u vezi sa rebalansom, precizirao da su prihodi povećani.

– Prihodi sada iznose 105.833.716.948 dinara, što znači da je ostvareno povećanje ukupnih budžetskih prihoda za nešto više od dve milijarde dinara. Od 2014. godine, osnovni budžet uvek je niži od rebalansa i to znači da se prihodi planiraju konzervativno i odgovorno. Dakle, osnovna karakteristika budžeta od 2014. jeste da je on realan. Trošimo ono što imamo, ne zadužujemo se i krediti se vraćaju. Sve su ovo pokazatelji da Beograd iz godine u godinu ima veće prihode i da kao lokalna samouprava napreduje – pojasnio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je istakao da je najveće povećanje u rebalansu ostvareno od poreza na zarade, za nešto više od osam stotina miliona dinara.

– To je pokazatelj da ima više zaposlenih, da su veće plate i da se otvaraju nova radna mesta – rekao je Vesić.

Takođe, dodao je on, povećan je i doprinos za uređenje građevinskog zemljišta za oko milijardu dinara.

– Jasno se vidi da se u Beogradu gradi jer se izdaje više građevinskih dozvola i plaćaju se doprinosi. Prošle godine izdato je za više od milion kvadrata, a ako se nastavi ovakvim tempom, ove godine premašićemo tu kvadraturu – istakao je Vesić.

Vesić je napomenuo da su naredne godine u planu veliki infrastrukturni projekti, među kojima su novi savski most, novi gradski tunel, Topčiderski tunel kao završetak Mosta na Adi. Te projekte, dodao je Vesić, grad će raditi zajedno sa republikom.

Kad je reč o rashodima, napomenuo je Goran Vesić, najveća povećanja tiču se socijalne zaštite, i to u segmentu naknada za decu i porodicu.

Nikodijević: Prihodi veći, beogradska ekonomija dobro funkcioniše

Novim rebalansom predviđeni su prihodi u iznosu od oko 105,8 milijardi dinara, što je dobra vest za Beograđane i znak da beogradska ekonomija dobro funkcioniše, te su i prihodi sve veći, rekao je na današnjoj sednici predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević.

– Kada su prihodi veći, veća je i mogućnost za znatnija izdvajanja za oblasti koje pokriva Grad Beograd. Veća prihodna strana dolazi, pre svega, od povećanog prihoda na poreze i doprinose za zaposlene. To znači da raste broj zaposlenih i da rastu lični dohoci zaposlenih, što je jedan od ciljeva naše politike. Druga stvar je dobit javnih preduzeća, koja u kontinuitetu, nekoliko godina, posluju po tržišnim i ekonomskim uslovima – rekao je Nikodijević, podsećajući da kada preduzeća ostvaruju dobit, veliki deo novca sliva se u budžet, što se nadalje koristi za unapređenje kvaliteta života u Beogradu.

Prema njegovim rečima, izbalansiran budžet znači da postoji ravnoteža između investicija i socijalne politike. Investicije se, kako je dodao, nastavljaju predviđenim tempom, te će tako biti ulaganja u komunalnu i putnu infrastrukturu, obdaništa, sportske objekte, obrazovne ustanove i ustanove primarne zdravstvene zaštite.

– Izdvajanja za socijalnu politiku, to jest za jednokratnu pomoć porodiljama, povećana su za 30 miliona dinara. Osim toga, ostaju izdvajanja za dečju zaštitu i obrazovanje, a nastavljaju se i subvencije za boravak dece u vrtićima. Krajnji cilj je da u naredne dve godine ne budu liste čekanja za vrtić, bez obzira na to da li su roditelji zaposleni ili ne – rekao je Nikodijević.

Najvažnije je, zaključio je Nikodijević, da je prihod u budžetu u konstantnom povećanju, što znači da sve službe i sva preduzeća dobro rade, ocenio je Nikodijević.

Na današnjoj sednici osim Izmene i dopune odluke o budžetu za 2018. godinu, odbornici su se složili sa izmenom Odluke o obimu sredstava za vršenje poslova grada i gradskih opština i utvrđivanju prihoda koji pripadaju gradu, odnosno gradskim opštinama u 2018. Takođe, izmenjena je i dopunjena odluka o finasiranju programa i projekata direktnih i indirektnih korisnika budžeta u 2019. i 2020. godini, a doneta je i Odluka o konverziji potraživanja grada po osnovu neizmirenih, ustupljenih, javnih prihoda u trajni ulog u kapitalu društva „Jat tehnika”.

Imenovanja u jednom broju preduzeća i ustanova grada

Skupština Grada Beograda donela je rešenja o imenovanju direktora i v.d. direktora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad Beograd.

Tako je dužnosti razrešen dosadašnji v.d. direktora Muzeja Nikole Tesle Branimir Jovanović, a na to mesto imenovana je Ivona Jevtić, profesorka srpskog jezika i književnosti i dosadašnja sekretarka za kulturu. Ona će ovu funkciju obavljati kao vršilac dužnosti, najduže jednu godinu.

Direktoru Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Goranu Čolakoviću poveren je još jedan mandat na period od četiri godine.

Utvrđen je prestanak mandata v.d. direktora JP „Hipodrom Beograd” Risti Kostovu zbog podnošenja ostavke, a za novog vršioca dužnosti imenovan je diplomirani ekonomista Veljko Rosić, na period od godinu dana.

Razrešen je direktor Centra dečjih letovališta i oporavilišta Grada Beograda Milan Roganović, a za v. d. direktora ovog centra, na period od šest meseci, imenovana je Tanja Santrač, master profesor srpskog jezika, kulture i književnosti.

U ovom delu sednice donet je i izmenjeni zaključak o pristupanju promeni Statuta Grada Beograda.