Privreda Srbije ostvarila je u 2024. međugodišnji rast od 3,9 odsto, više od prethodno projektovanih 3,5 odsto, i to prvenstveno usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga, a ima dobar potencijal da ubrza svoju srednjoročnu stopu rasta na nivo viši od 4,0 odsto, navodi se u izveštaju Svetske banke. Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara istakao je da bi naša zemlja morala da preduzme značajne reforme kako bi ostvarila ovu stopu rasta. „Da bi se to ostvarilo, Srbija će morati da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i Evropskom unijom. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije“, rekao je on. U izveštaju se ističe da će očekivana stopa rasta Srbije u narednim godinama od oko 3,5 do 4,0 odsto prvenstveno biti posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja. Ocenjuje se da realizaciju ovog scenarija mogu ugroziti negativni rizici koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvozom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu značajno uticati na poljoprivredu i infrastrukturu. Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. „Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva“, navodi se u izveštaju. Kada je reč o prošlogodišnjem rastu ističe se da je ozbiljna suša koja je pogodila Srbiju u leto 2024. značajno uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine. Stopa nezaposlenosti iznosila je prosečnih 8,6 odsto, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava i dostigla rekordnih 51,4 odsto uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja. Stopa siromaštva lane je opala na 7,7 odsto, a predviđa se njen dalji pad, premda nešto sporijim tempom, pošto, kako navode iz Svetske banke, preostalo siromašno stanovništvo neretko karakteriše hronična nezaposlenost, zbog čega ono ne ostvaruje korist od ekonomskog rasta.