Vence su položili i odali počast ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predsednik Opštine Krupanj, predstavnici SUBNOR-a Srbije kao i udruženja i građani.

„S ponosom možemo zaključiti da je propast Hitlerove nacističke mašinerije započeo na teritoriji nepokorne Srbije, i to upravo ovde, u junačkoj Rađevini, ustankom koji je 7. jula 1941. godine izbio oružanom akcijom Rađevačke partizanske čete Valjevskog partizanskog odreda u Beloj Crvki kod Krupnja“, rekao je Ðorđević na obeležavanju.

On je podsetio da je pre 77 godina nacistički neprijatelj pobedio našu zemlju u iznenadnom, neravnopravnom ratu.

„Vandalskim bombardovanjem srpskih gradova, streljanjem 100 srpskih civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika i stvaranjem monstruoznih veštačkih tvorevina kao što je NDH, čije je postojanje temeljeno na genocidu nad srpskim narodom, nacistički zavojevač pokušao je da slomi slobodarski duh srpskog naroda i odvrati ga od same pomisli da fašizmu pruži otpor“, rekao je Ðorđević.

Naveo je i da je jugoslovenska kraljevska vojska bila razbijena u kratkotrajnom Aprilskom ratu i da srpski vojnik novoj, lukavoj nemačkoj vojnoj doktrini Blickriga nije mogao da se odupre.

Ðorđević je naveo da je po brojnosti vojske i superiornosti vojne tehnike, daleko nadmoćniji neprijatelj pregazio granice Kraljevine Jugoslavije sa svih strana i primorao njen glavni štab na brzu i bezuslovnu kapitulaciju.

Kraljevska vojska se raspala i najveći deo vojnika Nemci su odveli u zarobljeništvo, podsetio je Ðorđeviće i dodao da se formiranje Jugoslovenske vojske u otadžbini odvijalo otežano i sporo, a komandnom kadru budućeg Ravnogorskog pokreta bilo je potrebno dodatno vreme da se psihološki oporavi od šoka Aprilske katastrofe.

Za razliku od državnog aparata i vojnih struktura monarhije, organizacija Komunistička partija Jugoslavije, u tom istorijskom trenutku velikog nacionalnog poraza, imala je kapacitet da se odmah suprotstavi okupatoru, rekao je Ðorđević.

Jugoslovenski partizanski pokret bio je najefikasniji pokret otpora u čitavoj pokorenoj Evropi, stvarao je najveći probleme nemačkom Vermahtu i neprestanom borbom vezivao ne mali broj fašističkih armijskih korpusa tokom rata, naveo je Ðorđević.

„Narodnooslobodilačku borbu u Jugoslaviji, kao i sprečavanje da se na Istočni front uputi još veći broj fašističkih jedinica, najvećim delom na svojim plećima izneo je srpski narod, i tako u ne maloj meri doprineo osujećenju Hitlerovog plana da u prvom silovitom naletu zauzme Moskvu i uništi Crvenu armiju, armiju sačinjenu u najvećoj meri od ruskog naroda, koji se, kada je odoleo prvom nacističkom udaru, konsolidovao i počeo da nadire poput lavine koja se nije zaustavila sve dok nije sravnila sa zemljom sam centar iz koga je nacističko zlo počelo da se širi Evropom“, podsetio je on.

Ministar je dodao da su na taj način dva bratska slobodarska naroda, Srpski i Ruski, svaki na svoj način i shodno svojoj brojnosti, strateškom položaju i raspoloživim resursima, više od drugih bila zaslužna za poraz fašizma na tlu Evrope.

Ujedinjeni u toj zajedničkoj borbi, srpski i ruski narod, u krajnjem ishodu, doneli su slobodu svim drugim narodima Evrope, zaključio je ministar.