Predstavljajući svoj nacrt izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom EP, Meklaister je naglasio činjenicu da je Srbija od 35 poglavlja već otvorila šest, od kojih je jedno i privremeno zatvoreno.

On je pred poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu naglasio da je Vlada Srbije napravila pozitivne pomake u okviru ekonomskih reformi u zemlji, rešavanja posledica migracione krize kao i u promiciji regionalne saradnje i pomirenja na zapadnom Balkanu.

„U 2017. godini Srbija mora da stavi fokus na jačanje vladine prava, jer korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj zemlje. Istovremeno, nedostaci u polju slobode medija i izražavanja moraju da se rešavaju kao prioritetna pitanja“, izjavio je Meklaister predstavljaući svoj nacrt izvešataja o napretku Srbije u 2016. godini.

U diskusiji koja je usledila, članovi Odbora gotovo su se jednoglasno složili da je Mekalisterov izveštaj o Srbiji „pozitivan, izbalansiran, da ima objektivan i podsticajan ton“ kada je reč o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.

Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan pozdravio je napredak Srbije u godini za nama i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti i u 2017. godini.

„Nadam se da će proces pristupanja biti zasnovan na oceni postignutog, a da neće biti žrtva bilateralnih razmerica“, naglasio je Kukan.

Njegov stav o neprihvatljivosti hrvatskih blokada na evrointegracionom putu Srbije podržala je i Tanja Fajon, kao slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Ivo Vajgl.

„Svedoci smo atmosfere koja se stvara, a koja podseća na kritične periode naše istorije. Tu su nepotrebni sukobi Srbije i Hrvatske, kao i blokade koje su usledile zbog toga. Hrvatski političari su rekli da neće ponavljati greške koje su slovenčki političari učinili kada je Hrvatska bila na putu ka članstvu u EU. Oni sada rade nešto mnogo gore“, smatra Vajgl.

Istovremeno članovi Odbora za spolju politiku Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca ocenili su da Srbija mora više da uradi na polju zaštite manjinskih prava, ali i kada je u pitanju istraga oko nestalih osoba tokom 1990-ih.

Oni su ponovo zatražili ukidanje zakona o regionalnoj jurisdikciji Srbije za ratne zločine kao i punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu i distranciranje Srbije od Rusije.

„Proces otvaranja prvih poglavlja je zapravo pozitivan pritisak na Srbiju u cilju stvarne transformacije zemlje. Na to ne bi trebali da gledamo kao na neku vrstu blokade“, ocenio je hrvatski predstavnik u evropskom parlamentu Tonino Picula.

Pored pohvala koje se Srbija dobila na osnovu postignutog u 2016. godini, a koje su se na prvom mestu odnosile na ekonomski napredak, odnos prema migrantskoj krizi, ali i jasnu opredeljenost evrointegracionom putu zemlje i pomirenju u regionu, članovi Odbora za spolje poslove Evropskog parlamenta kao najvažniji posao za vlasti u Beogradu u nastupajućem periodu naveli su jače zalaganje na reformi pravosuđa, pogotovo na osiguranju nezavisnog sudstva, kao i jaču borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u zemlji.

Evropski poslanici ocenili su da je neophodno da se u Srbiji poboljšaju uslovi za rad ombudsmana i da se osigura sloboda medija i izražavanja.

Evropski poslanici imaju rok da do 18. januara podenesu svoje amandmane na nacrt izveštaja o Srbiji.

Tokom februara amandmani će biti usaglašavani kako bi se o konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji glasalo u martu na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.