Maljković je kao jedini kandidat za naslednika Vlada Divca izabran bez glasanja na Skupštini Olimpijskog komiteta Srbije u Domu Vojske Srbije, pred 54 prisutna delegata.
Trenersku karijeru počeo je u Ušću, radio je u beogradskom Radničkom, Staroj Pazovi, bio pomoćnik u Crvenoj zvezdi, a potom vodio Jugoplastiku, Barselonu, Limož, Panatinaikos, Real Madrid, Cedevitu i reprezentaciju Slovenije.
Tokom bogate karijere osvojio je čak četiri pehara Evrolige, po jedan FIBA Interkontinentalnog kupa i FIBA Kupa Radivoja Koraća.
