Ona je precizirala da je od 16.500 zaposlenih koji su otišli iz javne uprave oko 9.500 otišlo u penziju, a da je pet do šest hiljada otišlo uz otpremnine, dok su ostali otišli ranije kao tehnološki viškovi.
„Bilo je i zapošljavanja ljudi gde je bilo neophodno da se penzionisani ljudi zamene“, rekla je Udovički za RTS.
Ona je naglasila da smanjenje nije bilo svuda jednako i da postoje institucije koje rade efikasnije, ali i one čiji su poslovi prevaziđeni.
„Uglavnom je smanjenje bilo oko tri odsto. Više od toga u zdravstvu i MUP-u, a manje od toga u centralnim institucijama zbog pristupanja EU“, kazla je Udovički.
Najteži posao bio je, kako kaže u opštinama gde je smanjen broj zaposlenih za oko 6.000 do 6.500, a najviše iz lokalnih javnih preduzeća oko 4.000.
Ona kaže da je i MMF revidirao svoja očekivanja, a da je predstava da ćemo smanjiti 75.000 radnih mesta proistekla iz dve stvari: da imamo višak zaposlenih i da je toliko bilo potrebno da se uštedi.
„Zbog uštede nije neophodno toliko smanjenje i ne bi bilo dobro da se cilja na tako visoke brojke“, rekla je Udovički.
Prema prvobitnom dogovoru sa MMF-om broj zaposlenih u javnoj upravi trebalo je da se za tri godine smanji za 75.000, kako bi se u budžetu postigle uštede.
