foto Beoinfo
Ovom događaju, na platou gde je planirana izgradnja gradske galerije u neposrednoj bizini biste Kosančić Ivana, prisustvovali su i direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Branisalv Popović i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković.
Milutin Filić je rekao da će buduća gradska galerija biti urađena u denivelaciji između Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice, te da će lagumom ona biti povezana sa Karađorđevom ulicom.
– Ta galerija je jedinstvena po tome što će ovaj plato u nivou Ulice Kosančićev venac biti očuvan, a ti prostori će biti ispod ovog nivoa, tako da će pogled ka reci ostati potpuno očuvan. Ovaj plato će biti prostor gde će moći da se održavaju manifestacije, izložbe i drugo. U produžetku je prostor nekadašnje biblioteke koja je stradala u Drugom svetskom ratu, a koji će biti transformisan u javni prostor – naglasio je Folić.
Prema njegovim rečima, u prvom delu će biti postavljene knjige od uglja koje simbolizuju stradanje. Nakon toga je edukativni deo gde će biti multimedijalne prezentacije onoga što se nekada tu nalazilo, zatim klupe i jedna česma, a u nastavku će se nalaziti cveće, kao simbol preporoda.
Rekonstrukcija Kosančićevog venca, naveo je Folić, je u prethodne dve godine urađena na nekoliko nivoa.
– Prvo su zamenjene podzemne instalacije, stara kaldrma je presložena i vraćena na svoje mesto, a postavljena je i tamo gde je nije bilo pre rekonstrukcije. Urađeni su trotoari, gotovo sve fasade su rekonstruisane i osvetljene. Bista Kosančić Ivana je reparirana i vraćena. Urađeno je novo osvetljenje, a tu su i novi kandelabri. Ovde su i dve lepe pijacete ka Pariskoj i Pop Lukinoj ulici – istakao je Folić.
Očekujemo, dodao je Folić, da će ovaj prostor postati beogradski Monmartr i biti kulturni centar Beograda.
Sekretarka Ivona Jevtić je rekla da je Kosančićev venac najstarije naselje u Beogradu, koje leži na temeljima rimskog Singidunuma i koje odiše istorijom i kulturom.
– Rekonstrukcijom Kosančićevog venca gradska vlast je pokazala da ima osećaj za očuvanje identiteta Beograda. Ovako obnovljen, osveženih fasada biće deo grada pun istorije, kulture i umetnosti. U neposrednoj blizini je drevni Kalemegdan, Konak kneginje Ljubice, kuća Mike Alasa, a uskoro ćemo izgraditi modernu galeriju po svetskim standardima – navela je Ivona Jevtić.
Ona je naglsila da izložbu „Omaž Kosančić Ivanu“, akademika Basare, Beograđani i njegovi gosti imaju priliku da vide pre Pariza, gde će ova izložba gostovati krajem marta.
Olivera Vučković je rekla da je u narednih mesec dana, na prostoru gde će se nalaziti gradska galerija, Zavod postavio izložbu na kojoj je prikazano kako je tekla obnova Kosančićevog venca na 11 izložbenih postamenata.
– Na taj način smo izložili priču kako je Kosančićev venac nekada izgledao, kako su tekli radovi i kako danas izgledaju fasade, ali i ulični zastori. Ako se isprati ova izložba stiče se utisak koliko je ova kulturno-istorijska celina značajna za Beograd ali i celu zemlju – navela je ona.
Svetomir Arsić Basara je izrazio zadovoljstvo jer su njegove skupture na tom prostoru „našle sebe u slobodnom prostoru“.
– Ovo je uspeh za vajarstvo, koje je malo skrajnuto kao oblast umetnosti, ali danas je ono našlo sebe i trijumfuje na ovom lepom prostoru. Skulpture sada izgledaju lepo kao da su pravljene baš za ovaj prostor. To je podsticaj za umetnika, a i za kulturu uopšte – naglasio je Basara.
Na izložbi je predstavljeno pet monumentalnih skulptura Kosančić Ivan, Toplica Milan, Obilić Miloš, Vrhovni vožd Karađorđe i Betovenova 9. simfonija.
