Poslednja procena Svetske banke za ovu godinu je da će rast iznositi 1,8 odsto BDP-a, što je i objavljeno u regionalnom izveštaju te institucije.

Na Zapadnom Balkanu, objašnjava Goldstin, svih šest zemalja rastu pozitivno, i to je kontrastu u odnosu na 2014. kada je Srbija imala uticaj katastrofalnih poplava.

„Ono što je još važnije, jeste da je oporavak primetan i kada je reč o tipu rasta koji vidimo u regionu. Kad je kriza došla, veći deo rasta je posledica potrošnje koju je podržao visok nivo doznaka i drugi uplivi kapitala. Tokom krize to je postalo neodrživo, pa nije bilo moguće ostvariti rast na takav način. A za održiviji i brži rast, sve zemlje Zapadnog Balkana moraju da se prebace na rast zasnovan na investicijama i izvozu“, precizirala je Goldstin u izjavi Tanjugu.

Veoma dobra vest je i to, dodaje ona, navodeći i Srbiju kao primer, što rastu i privatne investicije, u odnosu na javne.

„I jedan i drugi tip investicija je važan za budućnost kako bi Srbija imala održiv rast zasnovan na izvozu koji stiže na mnogo veće tržište“, rekla je dodajući međutim, da bi privatan sektor u Srbiji trebalo da bude produktivniji, a to zahteva dublju implementaciju reformi.

Većina zemalja regiona bi, kako je navela, trebalo da se fokusira na unapređenje investicione klime, otklanjanje barijera za zapošljavanje…

Kad je reč o samoj državi, dodaje ona, veličina javnog sektora je neodgovarajuća, a tu je i problem neefikasnosti, kao i fokusiranje na unapređenje usluga tog sektora, kako bi se svi resursi iskoristili na najbolji način.

„Zato, imate agendu za reforme, koje morate da nastavite. Kod vas je već u toku makrofiskalna i strukturna reforma i morate da idete dublje u to, kako biste osigurali dalji rast i to održiv“, zaključila je Goldstin.