Izbori će biti sprovedeni bez prethodne promene Izbornog zakona, koji je, inače, proglašen neustavnim, što ove izbore, prema oceni stručnjaka, svrstava u najnezvesnije od završetka rata.
Osim neizmenjenog izbornog zakonodavstva, kao problem tamošnji mediji navode i biračke spiskove koji nisu prečišćeni, pa je u njima i veliki broj umrlih ili raseljenih.
Upozoravaju i da su najveće zloupotrebe moguće prilikom glasanja u inostanstvu.
Takođe, ovi izbori kao i prethodni se održavaju bez sprovedene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa predstavnici nacionalnih manjina neće moći biti da budu birani prvenstveno za clanove Predsedništva BiH i delegate u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, na indirektnim izborima koji se sprovode nakon opštih.
Poslednje istraživanje o izlaznosti na predstojeće izbore pokazalo je da će ona biti manja u odnosuna sve dosadašnje, do 50 odsto.
Odziv na opštim izborima 1996. godine bio je 83 posto.
Mladi u biračkom spisku BiH čine jednu petinu, a apstinenata je gotovo 50 odsto.
U postojećim okolnostima procenjuje se realnim da BiH novu vlast nakon izbora dobije do proleća naredne godine.
Za izbore su se prijavile 72 političke partije i 39 nezavisnih kandidata.
U Centralnom biračkom spisku, sa stanjem na dan 23. augusta 2018, u BiH je upisano 3.278.908 građana sa pravom glasa.
Broj registrovanih glasača u Federaciji BiH bio je 2.092.336, a u Republici Srpskoj 1.260.597.
Deo regionalnih medija smatra da bi nakon izbora mogla da usledi velika politička kriza u celoj državi, a pre svega u Federaciji BiH.
Vodeći ustavni sutračnjak u BiH Nedim Ademović je u izjavi za zagrbački nedeljnik Globus upozorio da će u tom većem entitetu BiH izbori biti sprovedeni, rezultati proglašeni ali će, kaže, nakon toga nastupiti kriza.
“ Neće znati kako da formiraju vlast jer sukobljene političke grupacije imaju različite stavove. To državu vodi u blokadu, čak bi mogao biti ugrožen mir, a u tom će slučaju reagovati visoki predstavnik UN i možda će intervenisati i vojne snage ako dođe do problema”, rekao je Ademović.
Među pripadnicima hrvatskog naroda u BiH postoji, naime, bojazan da bi Bošnjaci ponovo mogli da utičuna izbor hrvatskog člana Predsedništva. Upravo zato je aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH i kandidat za drugi mandat u kolektivnom šefu države, Dragan Čović, apelovao na bošnjačke birače da ne biraju Hrvatima političke predstavnike.
„Mi instiramo da narodi legitimno biraju svoje predstavnike“, poručio je Čović, strahujući da bi u suprotnom to moglo da bi to u postizbornom periodu moglo zemlju da uvede u još dublju političku krizu.
Inače, opšta ocena posmatrača i predstavnika međunarodne zajednice je da predizborna kampanja bila razočaravajuća budući da nije bilo razgovora o pitanjima koja su zaista važna za građane kao što su ekonomija i vladavina prava.
Ocenjeno je i da građanima nedostaje politička stabilnost, vladavina prava, izgledi za posao, pouzdana infrastruktura, kvalitetno zdravstvo i mnogo drugih stvari koje Evropljani često uzimaju zdravo za gotovo.
Analitičari smatraju da je u BiH evidentno visoko nepoverenje građana, ali i stranih investitora u institucije države.
Zbog toga su, smatra se, predstojeći opšti izbori u BiH važni za sudbinu te države, jer pravilnim izborom bez straha građani mogu na demokratski način da izaberu pojedince i političke opcije, koje će obezbediti prosperitet zemlje i da zaustave masovni odlazak najvitalnijeg dela stanovništva, pre svega mladih, u države EU.
Analitičari Međunarodnog instituta IFIMES iz Ljubljane smatraju da su dosadašnje političke opcije na vlasti uglavnom iz nacionalnih/nacionalističkih stranaka uprkos dosadašnjim velikim obećanjima državu u proteklih 30 godina dovele na rub propasti i u stanje najsiromašnije zemlje u Evropi.
Građani BiH biraće u nedelju članove Predsedništva BiH, predstavnike za Predstavnički dom BiH, Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, Predsednika Republike Srpske, Potpredsednik Republike Srpske i predstavnike za Narodnu skupštinu Republike Srpske, kao i predstavnike za Skupštine kantona u Federaciji BiH.
Na izborima za članove Predsedništva BiH, biraju se tri člana, po jedan iz svakog konstituivnog naroda Bosne i Hercegovine. Mandat članova Predsedništva BiH traje četiri godine.
Za Predsedništvo BiH prijavljeno je petnaest kandidata: šest kandidata iz reda bošnjačkog naroda: Mirsad Hadžikadić (Mirsad Hadžikadić – Platforma za progres), Fahrudin Radončić (SBB BiH), Senad Šepić (Nezavisni blok), Šefik Džaferović (SDA), Denis Bećirović (SDP BiH) i Amer Jerlagić (SzBiH);
Pet kandidata iz reda hrvatskog naroda: Jerko Ivanković-Lijanović (NSRzB), Dragan Čović (HDZ BiH), Boriša Falatar (DF), Diana Zelenika (HDZ 1990) i Željko Komšić (DF),
Četiri kandidata iz reda srpskog naroda: Mirjana Popović (Srpska napredna stranka), Mladen Ivanić predstavnik koalicije Savez za pobjedu, Milorad Dodik (SNSD) i Gojko Kličković (Prva SDS);
Za predsednika i potpredsednike Republike Srpske prijavilo se ukupno 37 kadidata, od čega su 21 nezavisni kandidati.
Na izbornim listama će se naći imena 7.497 osoba koje žele biti deo vlasti.
