Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov izjavila je  da je zbog broja požara na teritoriji naše zemlje u prethodnih mesec dana bilo alarmantno stanje, ali da je za sada situacija pod kontrolom jer su požari, kako kaže, u najvećoj meri lokalizovani. „Želim da izrazim zahvalnost Ministarstvu unutrašnjih poslova odnosno Sektoru za vanredne situacije i svi vatrogasnim službama koje su bile u punoj pripravnosti prethnodnih mesec dana“, rekla je Pavkov za K1 navodeći da je bilo više od 1.000 požara koji su prijavljeni na deponijama. Ministarka je istakla da je od juna do danas bilo 2,5 puta više požara u odnosu na prethodnu godinu. „Da li je to samo uticaj negativnih klimatskih promena, odnosno visokog temperaturnog skoka u jednom kontinuiranom periodu ili je u pitanju i ljudski faktor, to će nadležni organi detektovati u narednom periodu“, rekla je Pavkov. Ona ističe da je materijalna šteta od požara nemerljiva za same građane, ali i da je velika šteta naneta šumskom ekosistemu. Požar je prema njenim rečima, na planinama Radan, Veliki Jastrebac, Kamenoj Gori i Maljenu, zahvatio četinarske vrste. „One su vrlo nezgodne kada dođe do požara zato što sama šišarka može da bukne i da sa jedne tačke pređe nekoliko stotina metara prilikom požara i da nanese štetu i na drugim lokalitetima koji su bliski“, rekla je Pavkov i dodala da „Srbijašume“ treba da krene u izradu sanacionih planova kako bi se procenila nastala šteta i odredili dalji koraci. Pavkov je rekla da je teška situacija bila u Loznici gde je, kako je istakla, za četiri dana zajedničkim snagama lokalizovan požar i dodala da je u gašenju požara svakodnevno bilo nagažovano više od 80 pripadnika vatrogasnih službi, dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, javno-komunalnih preduzeća iz Loznice i okolnih opština. Navela je da su požari manjeg kapaciteta bili na deponiji u Novom Sadu i u lokalnim samoupravama ispod planine Radan gde je paljena strnjika. Pavkov je apelovala na građane i poljoprivrednike da ne pale strnjiku i zelenilo u svojim dvorištima, niti bilo šta što je blizu divljih deponija i prirodnih ekosistema. “Jedan opušak može da dovede do nemerljive štete“, rekla je Pavkov. Govoreći o situaciji u Kragujevcu gde je, takođe, bilo požara na deponijama, Pavkov je rekla da je mnogo investirano u tom gradu i podsetila da su pre tri godine zamenjeni kotlovi na mazut i da je čitava energetika u tom gradu prešla na gas što je, kako je istakla, vrlo značajno za kvalitet vazduha. Resorno ministarstvo će, kako Pavkov kaže, prvi put pokrenuti analizu pedoloških profila. „Da bismo mogli da znamo na tim lokalitetima gde je došlo do velikih požara, koje vrste u narednom periodu treba dodatno unaprediti što se tiče šumskih ekosistema, koje su otpornije na potencijalne požare i koje su otpornije na klimatske promene. To je u saglasnosti i sa novom regulativom Evropske unije, odnosno sa Zakonom o obnovi prirode, koji je na snagu stupio prošle godine“, navela je Pavkov. Zakonom o zaštiti prirode, prema njenim rečima, radiće se na inoviranju više segmenata. „Po prvi put videćemo na koji način se deluje sa invazivnim vrstama, ustoličićemo deo koji se tiče rezervata što je značajano za Studenicu, Goliju i Gornje Podunavlje. Pokušaćemo da integrišemo deo koji se tiče inspekcije i jedna od mera biće zaštita polinatora, što do sada nije obuhvaćeno nijednim zakonom. To se pre svega odnosi na pčele i bumbare“, rekla je Pavkov. Nažalost, kako kaže, nemamo definisano kako se na nivou države sprovodi zaštita tih vrsta. „Mi imamo stručnjake u našoj državi iz akademske zajednice koji već definišu na nivou EU strateška dokumenta u ovoj oblasti. Ja se nadam da će oni pristupiti i radnoj grupi kako mogu i našu državu da stave upravo na takvu platformu, da budemo jedini od pionira koji će da sprovode konkretne mere za zaštitu ovih možda i najugroženijih vrsta“, kazala je Pavkov. Pavkov je rekla da počinje sanacija pepelišta, kao posledice korišćenja mazuta i navela da će se pepeo koristiti u građevinskoj industriji. “Na taj način pokazujemo da cirkularna ekonomija u Srbiji funkcioniše jer će se od tog pepela praviti cementni klinkeri. Što se tiče deponije, u komunikaciji smo sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, jer je taj projekat planiran da se realizuje kroz program Čista Srbija“, rekla je ministarka. Naglasila je da je, kada je reč o deponijama u Srbiji, najvažnije da se u narednom periodu radi na prevenciji i dodala da se paralelno grade regionalni centri za upravljanje otpadom i da se radi sanacija divljih i nesanitarnih deponija. Na pitanje o divljoj deponiji ispod Pančevačkog mosta, Pavkov je rekla da je pitanje upravljanja otpadom u nadležnosti lokalne samouprave i Grada Beograda, a da je resorno ministarstvo na raspolaganju da pomogne u rešavanju tog problema.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je da to ministarstvo u skladu zakonom i praksom Evropske unije prati osnovne zagađujuće materije u jedinicama lokalne samouprave. Pavkov je tokom gostovanja na televiziji K1 istakla da svaka jedinica lokalne samouprave koja ima status grada ima automatsku mernu stanicu. „Sve što se vodi kao grad na teritoriji Srbije ima automatsku mernu stanicu sa osnovnim analizatorima za praćenje kvaliteta vazduha. U okviru tih zagađujućih materija gde su i PM čestice Zavod za javno zdravlje i Agencija prate i teške metale, jer su PM čestice ostaci mešavine čađi, prašine i različitih teških metala, tako da se to prati“, rekla je ona. Ministarka je navela da se organski zagađivači poput dioksina i furana ne prate ni u Evropskoj uniji, ni u Srbiji. „To su samo neki od organskih polutanata koji dolaze kada se spaljuju različite vrste otpada. To je samo jedna od kategorija. Na deponijama se nalazi od od komunalnog otpada, ambalažnog otpada, zelenog biootpada. To nije obaveza monitoringa, ni kod nas, ni u EU, ali smo mi u Loznicu poslali mobilnu stanicu da bismo mogli da izveštavamo građane direktno sa lokaliteta zapaljene deponije kakav je kvalitet vazduha po pitanju osnovnih parameta“, rekla je ona. Prema njenim rečima, novina u Zakonu o zaštiti vazduha obavezuje Agenciju za zaštitu životne sredine i Zavode za javno zdravlje da u roku od pet dana obaveste jedinicu lokalne samouprave kada dođe do graničnih vrednosti koje su opasne po zdravlje ljudi. „Što se tiče zagađenja vazduha, vrlo je značajno što smo obavezali jednim članom Agenciju za zaštitu životne sredine i Zavode za javno zdravlje, da kada dođe do prekoračenja graničnih vrednosti koje su opasni po zdravlje ljudi, Agencija i Zavod imaju rok od pet dana da obaveste jedinicu lokalne samouprave koja mora u datom trenutku odmah da obavesti svoje građane o merama kojima oni mogu da se zaštite u takvim situacijama“, rekla je Pavkov. Dodala je da je rok od pet dana za obaveštavanje jedinica lokalne samouprave preuzet iz prakse EU. „To je praksa iz EU, nismo to mi izmislili i nekada je neophodno da Zavod za javno zdravlje izađe do automatske merne stanice da preuzme uzorak sa analizatora, odnese u laboratoriju da bi se završila ispitivanja teških metala sa PM čestica, tako da je to razlog zbog čega pet dana“, objasnila je ministarka. Pavkov je rekla da su novim zakonom jasno i precizno definisane ingerencije inspekcija kada je reč o kontroli kvaliteta vazduha, a kao značajno istakla je i to što je javnost uključena u kreiranje kratkoročnih akcionih planova koji se donose na nivou lokalne samouprave, a tiču se unapređenja kvaliteta vazduha, kao što su ozelenjavanje, pošumljavanje, korišćenje različitih alata e-mobilnosti. „Takođe, uradili smo profesionalizaciju procesa meranja posebne namene, a važno je i da smo napravili distinkciju između informacije i podatka u smislu kada građanin traži informaciju, da se zna šta je informacija u oblasti zaštite životne sredine, a šta podatak koji dolazi iz akreditovanih laboratorija, odnosno Zavoda za javno zdravlje i Agencije, tu je dolazilo do nerazumevanja upotrebe termina“, rekla je Pavkov. Govoreći o saradnji sa Svetskom bankom, Pavkov je rekla da resorno ministarstvo ima odličnu saradnju sa tom institucijom i navela da je uz tehničku pomoć Svetske banke, ministarstvo angažovalo eksperte koji su izradili tri podzakonska akta koji se odnose na zaštitu vazduga, a tiču se graničnih vrednosti stacionarnih postrojenja. “To će biti značajno za operatere, jer će oni sada precizno znati do kog nivoa mogu da idu sa emisijama. Vrlo aktivno smo radili i na implementaciji strateških dokumenata u oblasti klimatskih promena, a ono što ćemo raditi sa Svetskom bankom je i tema biodiverziteta“, rekla je Pavkov. Ukazala je da Srbija treba da donese i novi program cirkularne ekonomije naglasivši da je reč o konceptu koji podrazumeva da se ne stvara bilo kakav otpad koji nema novu vrednost. “Primer cirkularne ekonomije je Kragujevac gde se ostatak od mazuta – pepeo koristi dalje u građevinskoj industriji za cementne klinkere. Skoro sam obišla inovativni projekat nadomak Valjeva, u selo Divci, gde je žena lokalitet koji je bio deponija potpuno rekultivisala i napravila ekološko-ugostiteljski objekat koji ima rešen sistem postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, istem obnovljivih izvora energije, koristi svoju organsku baštu, začinske biljke…“, rekla je Pavkov. Na pitanje o fotografijama i snimcima na društvenim mrežama o pomoru ribe u reci Raška, Pavkov je rekla da je to “užasan događaj“ i da je predmet Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru jer, kako je rekla, postoji sumnja da je izvršeno krivično delo. “Očekujem pozitivan rezultat i da u ovom postupku počinilac bude kažnjen“, rekla je Pavkov. Govoreći o akciji suzbijanja invazivne biljke koja je detektovana u Pančevaškom ritu, Pavkov je rekla da je Mnistarstvo sa Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu i sa „Srbijašumama“ sprovelo prvu fazu uklanjanja pomoću taropiranja ove invazivne vrste. Ona je kazala da je ta biljka ima fototoksično dejstvo i da u dodiru sa kožom izaziva ozbiljne opekotine i plikove.