Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Isus je na Veliki petak odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na ovom podučju ga je najverovatnije uvela crkva u 16. veku.
Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrduju i turski izvori koji beleže obavezu da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs.
