U okviru pomenutog projekta biće organizovane radionice sa mladima u okviru kojih će tim stručnjaka kroz praktične vežbe uputiti decu kako sami da nastave da rade na razvijanju svoje kulture govora.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, na današnjoj konferenciji, podsetio je da je 2014. godine kada je akciju „Negujmo srpski jezik“ inicirao Gradski sekretarijat za kulturu zajedno sa Bibliotekom grada Beograda i Filološkim fakultetom, ideja bila da se jedna tema koja se često obrađuje u usko stručnim krugovima afirmiše na javnoj sceni. On je naveo da je taj zadatak bio težak  i izazovan i da je kao takav inspirisao one koji su akciju započeli.

Vukosavljević je rekao da su danas zadovoljni rezultatima i da će sa još većim entuzijazmom nastaviti da rade na negovanju srpskog jezika, pismenosti i kulture izražavanja.

On je konstatovao da se usled društvenih okolnosti govor menja, kruni, lomi i da smo svedoci činjenice da se ljudi izražavaju sve jednostavnije, uz sve češću upotrebu poštapalica, naglasivši da je zadatak svih kultura i civilizacija da se suprotstavljaju lošim navikama.

Ministar je rekao da je svaka akcija koja ide ka tome da poboljša kulturu govora odlična, jer se suočavamo sa njenom devastacijom.

Vukosavljević je pomenuo da je u Americi početkom tridesetih godina 20. veka sprovedeno istraživanje na velikom uzorku koje je pokazalo da je prosečan čovek oko 90 posto pojmova dobijao iz primarnog izvora (porodica, škola, crkva), da bi isto istraživanje sprovedeno početkom 21. veka pokazalo da blizu 90 posto pojmova čovek dobija iz medija.

Jedan od učesnika „Karavana kulture govora“ humanitarac Arno Gujon, koji je dokazao da se radom i uz mnogo truda može dostići visok nivo kulture izražajnosti, čak i kada se govori na stranom jeziku,  rekao je da mu je učešće u akciji „Negujmo srpski jezik“ najveća nagrada za trud koji je uložio u učenje srpskog jezika, podsetivši da pre 10 godina nije znao nijednu reč, a motiv da uči srpski jezik bila mu je želja da razume srpski narod u celini.

„Želeo sam da razumem strahove, probleme ljudi na Kosovu i Metohiji, sve bake, deke i decu, i da o tome svedočim u Francuskoj. Učeći srpski jezik, otkrio sam dušu srpskog naroda i više sam saznao o srpskom narodu učeći jezik i slušajući ljude ovde nego iz svih knjiga koje sam pročitao“, kazao je Gujon.

On je dodao da će u okviru „Karavana kulture govora“ govoriti o milozvučnosti i širini srpskog jezika i to će spojiti sa ljubavlju prema izgovorenoj reči i ukazaće na važnost negovanja srpskog jezika, jer, kako kaže, kultura govora je jedan od preduslova za uspešan život pojedinca i celog društva.

Slobodan Roksandić, jedan od osnivača Udruženje za razvoj i unapređenje kulture govora “Izražajnost“  kaže da im je namera da „karavan“ poseti u narednom periodu što veći broj gradova širom Srbije i, nada se, Republike Srpske.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, koja je od samog početka uključena u akciju „Negujmo srpski jezik“ kazala je da vlada veliko interesovanje za projekat „Karavan kulture govora“ i da su je zvale kolege iz biblioteka širom Srbije sa željom da ta akcija bude realizovana i kod njih.

„Karavan kulture govora“ koji je krenuo iz Beograda, posetiće u februaru Novi Sad  i Kragujevac.