On je podsetio da se danas navršava 77 godina od bombardovanja Beograda 1941. godine koje je predvodila četvrta nemačka flota pod komandom generala Aleksandra Lera.

– U ovom besomučnom činu stradalo je između 2.800 i 4.000  ljudi, uništeno  627 zgrada, teško oštećena 1.601, a lakše 6.829 zgrada.  Uništena je Narodna biblioteka koja je sagrađena 1832. godine sa preko 350.000 knjiga i to je nešto što Beograd mora da pamti, da se seća žrtava – rekao je Vesić dodavši da je ta vojna operacija nazvana „Strašni sud”.

On je istakao da ova operacija nije imala veze sa ratom i vojnom strategijom, već je to bila Hitlerova lična odmazda  prema Srbima za ono što se desilo 27. marta.
Vesić je dodao da, na žalost, to bombardovanje Beograda nije bilo jedino u prošlom veku, imali smo ga i 1914, 1915, 1944, 1999. godine te je vreme u kome danas živimo, vreme mira i prosperiteta, za nas posebno značajno i Beograđani to znaju  da cene.

Govoreći o ulozi Mađarske u napadu na Jugoslaviju, Vesić je rekao da malo ljudi zna za jedan događaj koji se desio tri dana pre aprilskog bombardovanja 1941. godine.

– Kada se desio 27. mart i kada je Jugoslavija odbacila trojni pakt, Hitler je naredio da počnu pripreme napada na Jugoslaviju i tada je od Mađarske traženo da učestvuje u njemu, a za uzvrat su joj ponuđeni delovi Srbije. Većina mađarskog rukovodstva se sa time složila, ali jedan čovek po imenu, grof Pal Teleki tadašnji predsednik mađarske vlade, to nije želeo da uradi. On se borio protiv toga i pozivao se na Ugovor o večnom miru i prijateljstvu između Mađarske i Jugoslavije koji je potpisan samo nekoliko meseci ranije. Kada je shvatio da neće moći da se suprotstavi učešću Mađarske u tom ratu, on je 3. aprila izvršio samoubistvo ostavivši oproštajno pismo da je Mađarska prekršila reč iz kukavičluka – rekao je gradski menadžer.

On je dodao da malo ljudi zna za ovog čoveka koji se suprotstavio bombardovanju svojom ličnom žrvom i da zato bi trebalo na neki način da mu se odužimo, da Beograd dobije ulicu sa njegovim imenom ili neko spomen-obeležje.

Vesić je dodao da je Narodna biblioteka tada bila jedini vojni cilj u celoj Evropi i podsetio na izjavu generala Lera da je njihova namera bila da se uništi sećanje naroda.

–Uništena je i čitava zbirka starih turskih rukopisa, oko 200 starih knjiga iz 15, i 17. veka, veliki broj gravira, starih karata i svih štampanih srpskih knjiga od 1832. godine – rekao je Vesić.

On je dodao da je taj istorijski kvart na Kosančićevom vencu doživeo rekonstrukciju i da danas prelepo izgleda.

– Ostalo je da rešimo šta ćemo uraditi sa mestom gde se nalazila Narodna biblioteka. Postoje dve mogućnosti prema zamisli arhihtekte Borisa Podreke, jedna je da to bude neka vrsta parka gde bi se održavale književne večeri, a druga da se ta zgrada obnovi i bude u funkciji nemačko-srpskog prijateljstva – rekao je gradski menadžer.

On je dodao da mi treba da gledamo u budućnost, da se razvijamo i najavio raspisivanje tendera za rekonstrukciju Karađorđeve ulice, Trga republike kao i niz drugih projekata koji menjaju Beograd dodajući da se istorija ne zaboravlja, ali Beograd mora da se ide napred i da se razvija i menja.