Povelju, Plaketu i novčani iznos od 300.000 dinara Basari su uručili članica žirija dr Biljana Dojčinović, predsednik Fonda „Isidora Sekulić“ Ratko Adamović i zamenik predsednika Gradske opštine Savski venac Zoran Kocić.

Dojčinović je, obrazloživši odluku žirija, u kome su bili i Branko Kukić i Alen Bešić, rekla da se nagrađeni roman bavi atantatom u Sarajevu, temom koja je u vreme stogodišnjice tog događaja skoro opsesivni prisutna u javnosti, ali da kod Basare nije reč o uklapanju, nego o odstupanju.

„Oksimoronski postavljen narativni subjekt, sveznajući pripovedač u prvom licu, zauzima potpuno neočekivanu distancu u odnosu na sve što smo o tom događaju znali ili mogli znati“, istkala je ona.

Dojčinović primećuje da naracija pokojnog nadvojvode zasipa čitaoce istorijskim činjenicama kao zbirkom skandala dostojnih tabloida, što i jeste podnaslov romana, dok je humor „džojsovski“.

„Beskompromisno humoristično hvatanje u koštac sa velikim mitovima, već oveštalim ili u nastajanju, kroz frenetičnu i neobično postavljenu naraciju, čine od romana „Anđeo atentata“ štivo koje se lako čita, ali teško zaboravlja“, ocenio je žiri.

Predsednik Fonda „Isidora Sekulić“ Adamović rekao je da bi „u nekom svom kritičkom bivanju tihovanja Isidori Sekulić sigurno prijala ta pomerena stopa lekovitog sarkazma i ironije Svetislava Basare, koja nije uvek prisutna, ali kada jeste, ona je nezamenljiva“.

Basara je zahvalio žiriju na nagradi, odlučan da ne želi da drži besedu.

„Pre mnogo godina, kada sam dobio prvu nagradu, danima sam pisao takozvanu besedu i nisam je nikad završio. Nekima se činilo da lažem, a to mi nije bila namera. I onda sam odlučio da ne besedim, već samo da zahvalim žiriju“, rekao je Basara primajući nagradu.

On je u kratkoj izjavi medijima rekao da mu nagrada mnogo znači i poručio čitaocima da čitaju.

Od 75 naslova, koliko ih je prispelo na konkurs, u najužem izboru bili su i „Svetlost na vodi“ Veselina Markovića, „Muzej melanholije“ Velimira Ćurguza Kazimira, „Park Logovskoj“ Dane Todorović, „Estoril“ Dejana Tijaga Stankovića, „Islednik“ Dragana Velikića i „Republika Ćopić“ Vuleta Žurića.

Poštujući testamentarnu želju Isidore Sekulić, a u cilju podsticanja književnog stvaralaštva i čuvanja uspomene na delo i ličnost poznate književnice, opština Savski venac je 1967. ustanovila i prvi put dodelila književnu nagradu koja nosi njeno ime.