FOTO TANJUG/ DIMITRIJE GOLL/ nr

Usvojen je i Aneks deklaracije koji se odnosi na jačanje veza i saradnje između EU i Zapadnog Balkana…

U Sofiji potpisano više izjava i memoranduma

Na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji danas je potpisano više sporazuma.

Tako su najviši predstavnici zemalja Zapadnog Balkana potpisali izjavu podrške digitalnoj agendi za Zapadni Balkan…

EK: Samit u Sofiji potvrdio evropsku perspektivu regiona

Evropska komisija ocenjuje da je samit lidera Evropske unije i partnera sa Zapadnog Balkana u Sofiji potvrdio evropsku perspektivu regiona i postavio niz konkretnih akcija za jačanje saradnje u oblastima povezivanja, sigurnosti i vladavine prava.

„Ovaj samit nam je omogućio još bliže veze sa našim prijateljima sa Zapadnog Balkana koji se, korak po korak, svakodnevno približavaju Evropskoj uniji – svaki po sopstvenom tempu i po sopstvenim zaslugama. Članstvo u Evropskoj uniji znači deljenje vrednosti i principa, uključujuc?i poštovanje vladavine prava, nezavisnost sudstva i slobodu izražavanja – jer je Evropska unija je pre svega zajednica vrijednosti i prava“, poručio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

U sedištu Evropske komisije u Briselu kažu da samit i usvojena Sofijska deklaracija naglašavaju važnost kontinuirane posvećenosti Zapadnog Balkana vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava i prava pripadnika manjina.

„Efikasna implementacija reformi u ovim oblastima ključna je za dalji napredak regiona na evropskom putu“, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

U tekstu se napominje da su se lideri EU i Zapadnog Balkana složili da preduzmu niz akcija za poboljšanje energetske i transportne infrastrukture, kao i digitalne povezanosti u regionu.

„EU i partneri sa Zapadnog Balkana takođe su postavili osnovu za sve bližu saradnju u oblastima bezbednosti, migracija i borbe protiv geopolitičkih izazova“, zaključje se u saopštenju Evropske komisije povodom samita EU zapadni Balkana u Sofiji.

Makron: Želim Balkan usidren u EU,sve drugo bi bilo loše

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je danas da želi Zapadni Balkan „usidren“ u EU, jer bi bilo jako loše za Uniju, ako bi se taj region okrenuo Rusiji ili Turskoj, i posebno pohvalio Srbiju i Crnu Goru za postignuti napredak u približavanju Uniji.

Makron je, na konferenciji za štampu po završetku Samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji, kazao da Francuska želi da ima suverenu i jedinstvenu Evropu, a da Zapadni Balkan treba da bude usidren u Uniji, jer bi po istoriji mogao da se okrene Rusiji i Turskoj, što bi bilo loše po EU.

„Moramo da usidrimo Zapadni Balkan u EU, da to činimo snažno i sa jasnom strategijom“, naglasio je on.

Podvukao je da proces pristupanja ne može da se vodi bez uslova.

„Zbog toga sam se izjasnio da treba dati jasnu perspektivu regionu i nagraditi one koji napreduju i transformišu zemlju. Ne mogu da se negiraju ostvareni napredak poslednjih meseci u pojedinim zemljama, kao što su Srbija i Crna Gora, ali i Makedonija i Albanija koje žele da pregovaraju sa EU“, rekao je on.

Makron je podvukao da se, prema njegovom mišljenju, ne mogu otvoriti pregovori bez uslova, pre svega po pitanju migracije i borbe protiv korupcije.

To, prema njegovim rečima, mora a se postavi kao uslov pre početka pregovora.

„Treba uputiti jasan signal ohrabrenja, ali is a jasnim porukama i zahtevima. Proces proširenja može da se završi pristupom samo ako se i EU reformiše“; ocenio je on.

EU, kako je podsetio, danas ima 28, a sutra već 27 članica, a u aktuelnoj situaciji ne može da donosi strateške i snažne odluke.

„Ako želimo snažniju i bilju EU moramo da modernizujemo Uniju i evrozonu“, poručio je Makron.

On je preneo da je danas vođena duga diskusija o Zapadnom Balkanu, temi o kojoj su razmenjena jasna, precizna mišljenja sa svim zemlajma regiona.

„Srže diskusije se odnosio na povezivanje i bezbednost. Konkretne projekte iz tih oblasti podržava Francuska, posebno u razvoju infrastrukture, digitalizacije i inicijative za povećanje bezbednosti društva. O mnogim projektima biće detaljnije reči na skupu u julu u Londonu“, objasnio je on.

Naglasio je da se u međuvremenu, bez odlaganja, treba osnažiti saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, pre svega u oblasti bezbendosti i infrastrkture.

Merkel: O brzini odlučuje ispunjavanje uslova

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je danas u Sofiji da o brzini pristupanja Zapadnog Balkana odlučuje ispunjavanje uslova, te da nije pobornik datuma.

„Nisam pobornik nikakvih datuma. Pristupni proces je nešto što mora biti zasnovano na ispunjavanju uslova i obaveza, i ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer u vladavini prava, borbi protiv krupcije, rešavanju bilateralnih sporova. Slovenija i Hrvatska i dan danas imaju još spor oko granice. To ne želimo da se više dešava u EU“, poručila je nemačka kancelarka u Sofiji.

Merkel je, na konferenciji za štampu posle Samita EU-Zapadni Balkan, kazala da je na današnjem skupu bilo reči o saradnji i evropskoj podršci za važne infrastrukturne projekte, a da nije doneta nikakva odluka o pitanju proširenja.

„Odluka o proširenju biće doneta na Savetu EU u junu. Jasno je da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu pristupanja“; poručila je ona.

Merkel je ukazala da je Samitu prethodnio niz aktivnosti, te da je i sama imala sastanke sa više predsednika i premijera regiona, dodajući da je to bila faza intenziviranja odnosa sa Zapadnim Balkanom.

Naglasila je da je veoma vazhno povezivanje, to jest infrastrukturni projekti, jer se pokazalo da tamo gde se ljudi susreću postoji manje tenzija.

„Zato verujem da treba brzo da napredujemo u toj oblasti“, podvukla je ona.

Merkel je izrazila zadovoljstvo što je mogla da čuje da razgovori Grčke i Makedonije dobro teku i da su obe zemlje ukazale da je ostvaren znacajan napredak, iako nisu još na cilju.

„Bilo bi poželjno da se resi pitanje imena, jer od toga mnogo zavisi Makedoniji“, rekla je ona.

Borisov: EU ne treba da strahuje od proširenja na ZB

Premijer Bugarske Bojko Borisov kaže da EU ne treba da plaši pristupanje regiona Zapadnog Balkana koji ceo ima BDP koliko Slovačka, a populaciju manju od Rumunije.

„Zapadni Balkan ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra. Da li je to velik strah i opasnost za EU?”, upitao je Borisov po završteku Samita EU-Zapadni Balkan.

Premijer Bugarske kaže da se na Samitu u Sofiji vodila plodonosna i iskrena diskusija onih koji su za i protiv različitih pristupa proširenju i ulaska Zapadnog Balkna u EU.

Premijer Bugarske se na konferenciji za medije zapitao i da li je bolje da region Zapadnog Balkana pregovara sa EU i stremi ka ispunjavanju evropskih kriterijuma ili da se dopusti da ”drugi geopolitički igrači ojačaju svoj ionako visok uticaj u regionu.”

”Jasno je da sa svim pitanjima koje imamo sa velikom strateškim igračima u svetu sva snaga EU leži u njenom jedinstvu”, poručio je Borisov.

Govorivši o jednistvu on se osvrnuo na činjenicu da su se u Sofiji danas rukovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, da su Angela Merkel, Tereza Mej i Emanuel Makron zajedno šetali Sofijom kao i da Aleksis Cipras i Zoran Zaev imaju dobre vesti o mogućem sporazumu oko imena Makedonije.

Borisov je najavio da će se o proširenju na Zapadni Balkna lideri EU ponovo baviti u junu.

Predsednik Vučić prvi govorio na Samitu u Sofiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je danas čast da je prvi govorio na današnjem Samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava iza zatvorenih vrata u Nacionalnoj palati u Sofiji.

Srbiji je na Samitu EU-Zapadni Balkan data izuzetna čast i predsednik Srbije je govorio pre nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona…

Vučić i Plenković u Sofiji o bilateralnim odnosima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji učestvuje na samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji, razgovarao je sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenković o bilateralnim odosima i evropskim integracijama.

„U Sofiji pred početak samita EU Zapadni Balkan razgovarao sam i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem o bilateralnim odnosima i evropskim integracijama“, objavljeno je na Vučićevom tviter nalogu…

Vučić u Sofiji razgovarao sa ambasadorom Španije

Pedsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Sofiji sa ambasadorom Španije u EU, Pablom Garsijom, kome je u dugom i srdačnom razgovoru zahvalio na svemu što zvanični Madrid čini za Srbiju.

Španija je, naime, jedina članica Evropske unije, čiji premijer Marijano Rahooj ne učestvuje na samitu EU – Zapadni Balkan, već tu zemju predstavlja ambasador Garsija…

Merkel: U našem interesu bezbedan Zapadni Balkan

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je danas da je u interesu Evrope da Zapadni Balkan bude bezbedan i ekonomski se dobro razvija.

Ona je, po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji, kazala da se danas raspravlja o Zapadnom Balkanu, dodajući da je premijer Bugarske Bojko Borisov puno radio, tokom predsedavanja EU, na priblizavanju ovog regiona Uniji…

Vučić sa Merkelovom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Sofiji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel sa kojom je razgovarao o nastavku dijaloga sa Prištinom, ustavnim amandmanima koji se tiču pravosudnog sistema koji su poslati Venecijanskoj komisiji, situaciji u regionu i stabilizaciji prilika.

Dvoje sagovornika su naglasili da je neophodno raditi na ubrzanju svih aktivnosti na unapređenju dijaloga sa Prištinom, a predsednik Vučić zahvalio je kancelarki Merkel na njenom doprinosu i podršci liderima Zapadnog Balkana, kao i na podršci infrastrukturnim projektima i digitalnoj agendi…

Vučić pozvao Mej da poseti Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Sofiji sa premijerkom Velike Britanije Terezom Mej sa kojom je razgovarao o razvoju bilateralnih odnosa, podršci nastavku evropskog puta Srbije i reformama koje naša zemlja sprovodi.

Oni su se saglasili da je neophodno raditi na unapređenju odnosa dve zemlje, kao i očuvanju mira i stabilnosti u regionu…

Brnabić: Digitalna agenda za brži napredak zemalja regiona

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Sofiji da je digitalna agenda nešto što može u kratkom roku da proba da nadoknadi ekonomski zaostatak zemalja regiona za Evropskom unijom.
Brnabić je danas otvorila panel „U susret budućnosti izgradnjom digitalnog ekosistema“ u okviru Svetskog ekonomskog foruma (SEF) „Strateški dijalog za Zapadni Balkan“ u Sofiji na kojem je upravo govorila o digitalnoj transformaciji i razvoju regiona.

Kako je nakon skupa rekla novinarima, upravo su SEF i Bečki ekonomski forum, koji se u Sofiji održiva sutra, još jedna šansa da se razgovara o tome kako politika i ekonomija utiču za Zapadni Balkan i kako može region može brže da ide ka Evropskoj uniji.

„Digitalna agenda je nešto što je viđeno da može brzo, u kratkom roku da proba da nadoknadi ekonomski zaostatak koje zemlje Zapadnog Balkana imaju za zemljama EU“, rekla je Brnabić.

Kada je reč o romingu, Brnabić je rekla da da je ukidanje cene rominga je jedna od značajninih inicijativa, koju će građani svih zemalja Zapadnog Balkana da prepoznaju kao važnu.

Istakla je da će to sigurno ići u dve faze – prvo, ukidanje rominga u okviru regionu, a druga faza ukidanje rominga i regionu i EU.

U ovom trenutku, napomenula je, ne postoje vremenske odrednice kako će to ići, ali je istakla da je nama u interesu da sa jednom po jednom zemljom idemo u to sve brže.

„Ta inicijativa je deo Berlinskog procesa, tome smo posvećeni“, rekla je premijerka.

Istakavši značaj infrastrukturnog povezivanja, Brnabić je rekla da se na skupu razgovaralo i o putnom i železničkom povezivanju, da su svi predstavnici međunarodnih finansijskih institucija bili prisutni, te da je ona imala priliku da razgovara sa predsednikom EBRD, Svetske banke, Evropske investicione banke…

„Mi imamo spremne projekte, znamo šta radimo, koji su u implementaciji, koji su u pripremi za 2019. i 2020. godinu“, rekla je premijerka.

Brnabić je na skupu istakla da digitalizacija podstiče kreativnost, inovacije, inkluziju i modernizaciju društava, kao i da je proces digitalizacije šansa za zemlje u razvoju da uhvate korak sa tehnološki razvijenim zemljama i smanje jaz u tehnologijama i načinu poslovanja.

„Posebno želim da naglasim da je digitalizacija način da unapredimo standarde i kvalitet života svih građana regiona. Digitalna transformacija menja način poslovanja, podiže efikasnost i kreira novu, dodatu vrednost u svim oblastima života i rada“, navela je Brnabić.

Premijerka je rekla i da je cilj Srbije da do 2020. godine dostignemo standarde EU i da imamo 100 odsto pokrivenost teritorije tom mrežom.

„Digitalizacija nije samo IT – ona je ključ za pokretanje preduzetničke kulture i dalji razvoj poslovanja“, naglasila je Brnabić i dodala da je IKT sektor jedan od najbrže rastućih sektora u Srbiji sa više od 10 odsto godišnje, te da doprinosi BDP-u oko pet odsto, dok je rast izvoza softvera 20 odsto godišnje.

Predsednica Vlade rekla je i da je digitalizacija važan alat u smanjenju birokratije, povećanju efikasnosti i promeni fokusa ka korisnicima usluga, što bi značilo javne usluge u službi građana, a za privredu rasterećenje od nepotrebnih i suvišnih procedura koji otežavaju poslovanje.

„Zato je cilj Vlade Srbije da pečat pošalje u istoriju“, navela je Brnabić. te dodala da Srbiju danas prepoznaju po kompanijama kao što su Nordeus, Seven Bridžis i novosadski institut Biosens, a ona je, kaže, ponosna na te, ali i na druge domaće kompanije i institucije koji su postale svetski poznati IT brendovi.

Od oktobra 2016. godine, Brnabić je član grupe „Novi lideri za Evropu“ Svetskog ekonomskog foruma koju čine mladi političari i donosioci odluka iz više evropskih zemalja.

Kao prvi predstavnik Srbije, Brnabić je predsedavala radnom grupom Svetskog ekonomskog foruma koja je analizirala pitanja migracije i granica, a kao jedini premijer iz regiona, učestvovala je u izradi izveštaja Svetskog ekonomskog foruma „Obnova Evrope“ koji je predstavljen na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru ove godine, a u kojem je pripremala deo koji se odnosi na migracije i granice.

Predsednica Vlade govoriće sutra na „Bečkom ekonomskom forumu“ u Sofiji, na kojem učestvuju premijeri Zapadnog Balkana i predstavnici ekonomskih institucija, koji će razgovarati o aktuelnim ekonomskim temama u regionu.

Makron: Za proširenje tek posle reforme EU

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je danas u Sofiji da je za ojačani strateški dijalog sa Zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu, ali istovremeno ponovio stav da do proširenja može doći tek pošto se sprovedu neophodne reforme unutar EU.

„Nisam za to da do novog proširenja dođe pre nego što sprovedemo pravu i trajnu reformu koja će dubinski poboljšati funkcionisanje EU“, poručio je Makron…

Kurc: Uticaj na Balkanu treba da bude evropski

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc najavio je danas u Sofiji da će i tokom predsedavanja Austrije EU, od 1.jula, približavanje Zapadnog Balkana biti prioritet, a da je želja da u tih šest meseci bude postignut napredak, posebno kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori.

Kurc je, po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan, istakao da Austrija smatra da postoji dobra perspektiva zemalja Zapadnog Balkana za približavanje EU…

Premijeri Estonije, Švedske, Litvanije i Irske o samitu

Premijeri Estonije, Švedske, Litvanije i Irske ocenili su danas u Sofiji da je samit Evropske unije i Zapadnog Balana veoma važan i očekuju da će biti pozitivan, te da se njihove zemlje snažno zalažu za proširenje EU.

”Sećam se koliko je za Estoniju bilo važno kada je bila pred ulaskom u EU da su joj vrata otvorena.To znači da su otvorena vrata za obe strane. Bolje veze, međuljudski kontakti, bolji trasnport, infrastruktura važni su danas i za EU i za Zapadni Balkan”, poručio je Juri Ratas uuoči početka samita…

Cerar: EU da malo više otvori vrata Zapadnom Balkanu, inače…

Premijer Slovenije Miro Cerar izjavio je danas da EU treba da Zapadnom Balkanu ostavi vrata malo više otvorena ili bi u suprotnom ove zemlje mogle da krenu drugim putem.

On je to izjavio po dolasku na današnji samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji…

Tači, Haradinaj i Pacoli u Palatu stigli u dve kolone

Pažnju mnogobrojnih novinara koji prate samit lidera EU i Zapadnog Balkana u Sofiji privukao je dolazak predstavnika privremenih kosovskih institucija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i Bedžeta Bacolija.

Oni su, naime, u Nacionalnu palatu kulture došli odvojeno…