On takođe veruje da će poseta srpskog predsednika proteći mirno i da neće biti nikakvih incidenata, jer, kaže, nema potrebe za tim.

„Samim tim što predsednik Vučić dolazi, mislim da donosi poruku pomirenja u Hrvatsku“, rekao je Vrga za Tanjug.

Srpski predsednik će Vrginmot, mesto velikog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, ali i tokom „Oluje“, posetiti u utorak, drugog dana zvanične posete Hrvatskoj.

Na pitanje o najvećim problemima sa kojima se suočavaju Srbi povratnici na Kordunu, više od 25 godina od rata, Vrga kaže da su to pre svega nedostatak posla i infrastrukturni problemi.

„Najveći problem su radna mesta. Da bi ljudi ostali, prvi preduslov je da ne idu u druge zemlje EU. Tu su i problemi infrastrukure – struja, voda, putevi…“, rekao je Vrga.

O tome će, kaže, razgovarati sa predsednikom Srbije i kako konkretno Srbija može da pomogne.

„Srbija bi mogla da pomogne sa opremanjem za održavanje infrastrukture, ali i sa pregovorima na višem nivou da se obezbedi električna energija građanima i naseljima koja nemaju struju“, kaže Vrga.

Situacija u tom kraju je, kaže, bolja nego što je bila, ali veliki je problem loša demografska slika.

„Ljudi su se iselili zbog nedostatka radnih mesta, odlaze “trbuhom za kruhom““, ponavlja Vrga i dodaje da je to problem koji treba rešiti.

Načelnik opštine Vrginmost rekao je ranije da su u tom mestu spremni da dočekaju I predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, ali da to nije planirano, te da se nadaju da će se dogoditi nekom drugom prilikom. Predsednik Vučić danas u Beogradu je, upitan da li očekuje da će Srbi iz Vrginmosta biti otvoreni u obraćanju njemu, odgovorio da ne očekuje, ali da očekuje da prepozna šta su poruke i problemi.

„Niko neće sasvim slobodno da govori, ali dobro je da se čujemo“, naglasio je on.

U tom delu Hrvatske je, inače, pre rata živelo je nekoliko hiljada Srba, a danas u opštinama Topusko i Vrginmost živi oko 700 srpskih porodica.

U Drugom svetskom ratu, avgusta 1941. godine, ustaše su ubile 1.564 Srba iz Vrginmosta i okoline u pokolju u Glinskoj crkvi, a srpska sela u okolini su spaljena.

U operaciji Oluja je u selima opštine Vrginmost ubijeno je, poginulo ili nestalo 67 srpskih civila, od kojih se 33 i dalje vode kao nestali.

Od većine njih posmrtni ostaci još nisu pronađeni, niti je bilo ko za te zločine odgovarao, kao ni za ostale počinjene u drugim delovima Krajine.

Posle Oluje najveći deo stanovništva je napustio svoje domove i otišao mahom u Srbiju i Republiku Srpsku.

Vrginmost je 1996. godine dobio novo ime, Gvozd.

U međuvremenu, taj prostor je naseljen Hrvatima, većinom izbeglim iz Bosne i Hercegovine. Manji broj, uglavnom starijeg, srpskog stanovništva vratio se u svoje kuće.