Prema procenama, u Srbiji oko 750 hiljada ljudi ima dijabetes, a svaki četvrti živi u Beogradu. Gradonačelnik ističe da se sa ovim problemom posebno susreću veliki gradovi, u kojima oko 10 odsto stanovništva ima dijabet, a više od 15-16 odsto ima gojaznost.

– To je razlog zašto su se evropski, svetski gradovi udružili u borbi protiv dijabeta u narednim godinama. Očekuje se da kroz 25-30 godina više od 25 odsto stanovništva u gradovima ima problem i to je razlog zašto moramo svi zajedno da se borimo. Grad Beograd će u savezu sa svetskim gradovima, kao što su Kopenhagen, Rim, Meksiko Siti voditi računa o urbanom razvoju Beograda, o dizanju svesti našeg stanovništva o problemu dijabeta, kako ga sprečiti i kako smanjiti tendenciju rasta – kaže gradonačelnik Radojičić.

Kako on objašnjava, ovaj projekat donosi građanima zdraviji život, više parkova, šetališta.

– S druge strane, zajedno sa ministarstvom zdravlja i sa našim ekspertima iz KCS i sa fakulteta, a i sa lekarima koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kroz savetovališta ćemo se baviti i prevencijom, dizanjem svesti stanovništva o ovom problemu. Pacijenti kod kojih se rano otkrije dijabetes imaće koristi, pacijentima koji ga imaju, pružićemo adekvatno lečenje, a građanima koji sa komplikacijama bolesti ovim programom ćemo obezbediti bolje uslove za lečenje – kaže  gradonačelnik i dodaje da je uključivanje Beograda u ovaj projekat inicijativa danskog ambasadora, koju je sa zadovoljstvom prihvatio.

Osvrćući se na budžet za zdravstvo, koji je u 2019. godini skoro 50 veći nego u 2018, gradonačelnik ističe da će se nastaviti ulaganja u infrastrukturu domova zdravlja i ustanova koje pripadaju gradu. U 2018. godini kupljeno je 4 rendgen aparata, jedan mamograf, 18 sanitetskih vozila, opremljen je jedan dom zdravlja i jedno porodilište, a gradonačelnik kaže da će se sa kupovinom opreme nastaviti i u 2019.

– Reč je o 7 rendgen aparata, 6 aparata za ultrazvuk, još više sanitetskih vozila. Radićemo i na unapređenju informacionog sistema i za to smo planirali novac, kako bismo omogućili bolje funckionisanje primarne zdrastvene zaštite. Razvijaćemo i preventivne programe, a opredelili smo i duplo više novca nego prošle godine za uništenje ambrozije – naglašava gradonačelnik.

Odgovarajući na pitanje da li se planira zapošljavanje lekara u prestonici, gradonačelnik je podsetio da imamo manjak lekara, pedijatara, lekara opšte prakse i istakao da će se  u narednom periodu voditi računa da se zapošljavaju mladi ljudi u ovoj oblasti i da se na taj način omogući bolje funckionisanje zdravstvenog sistema.