Učesnici skupa su se složili i da će se novim rešenjima u Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, napraviti pomak, ali su, takođe, ukazali na opasnost ako se on ne primenjuje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da ćemo nulti stepen tolerancije na nasilje imati samo kada budemo imali nulti stepen tolerancije na diskriminaciju žene.

“I da imamo savršeno efikasn sistem zaštite od nasilja u porodici ostaće suštinski uzrok, a to je duboko ukorenjenja rodna diskriminacija“, rekla je Janković dodajući da se radi o teškom i kompleksnom problemu koji je teško resavati.

Ona je kao primer navela da je pre par godina u jednoj evropskoj medijskoj kampanji istaknuto da je porodčno nasilja najčešći uzrok smrti žena, odnosno da je više žena stradalo od muževa i partnera nego u saobraćajnoj nesreći.

Janković je istakla i da su Centri za socijalni rad u 2015. godini imali 18.746 slučajeva prijavljenog nasilja, od kojih nisu svi procesuirani.

Navodeći da je svake godine sve više prijavljenog nasilja, ona je istakla da se u 46 odsto slučajeva radilo o fizičkom, u 30 odsto slučajeva psihičkom, a da se u ostalim slučajevima radi o verbalnom i drugoj vrsti nasilja.

Zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović upozorila je da je kroz rad ta institucija došla do podataka da u velikom broju slučajeva nadležne institucije nisu postupale u skladu sa svojim obavezama u slučajevima kada su im se žene, žrtve nasilja, obraćale.

Kako kaže, jedan od problema je to što nadležne institucije nedovoljno sarađuju i razmenjuju informacije.

Upozoravajući da veliki broj zaposlenih u nadležnim institucijama nije prošao obuke, ona je dodala da je u obukama najviše otišla policija.

Stevanović je istakla i da će ombudsman insistirati na ličnoj odgovornosti onoga ko je prošao obuke, a ima propust u radu.

“U 12 slučajeva smo utvrdili propust u radu, odnosno službenici u određenim sistemima nisu preduzeli sve što im je dato u mandat. Samo u dva slučajeva od 14 smo imali da je sistem adekvatno preduzeo sve alete“, rekla je Stevanović ocenjujući da je problem i blaga kaznena politika, odnosno, mali broj osuđujućih presuda.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra rekla je da je od 6.500 krivicnih prijava u 2014. godini, odbačen 51 odsto.

Šef odeljenja – pravosuđe, unutrašnji poslovi i podrška civilnom društvu u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel ocenio je da je Srbija na dobrom putu i da ima volju da se uhvati u koštac sa tim problemom.

“Optimista sam, krećemo se dobrim putem, a EU će sarađivati sa svim zemljama“, rekao je Bizel dodajući da rešavanjem problema nasilja nad ženama treba da se bave kako žene tako i muškarci.

On je istakao da je ta borba u srži svih evropskih zemalja dodajući da je, prema statistikama u evropskim zemljama, stanje i dalje loše.

Kako kaže, prema tim statistikama, jedna od tri žene u evropskim drzavama su iskusile nekakvo nasilje koje je u rodno u svojoj prirodi, jedan broj devojčica su udavane kao maloletne ili su bile izložene fizičkom nasilju tokom detinjstva, dok je dobar broj žena ubijeno od svojih partnera.

“Nije samo pitanje širiti dobru volju i dizati svest o problemu van EU već i u samoj EU“, zaključio je Bizel dodajući da EU kroz svoju spoljnu politiku pokušava da unapredi, kroz finansijsku pomoć, borbu protiv ovakve vrsta nasilja.