foto Tanjug

Zadužbina „Dositej Obradović“ prvi put je dobila na trajno korišćene prostor u zgradi u kojoj se nekada nalazilo Ministarstvo prosvete (1873 -1952), a koji je renoviran i svečano otvoren danas.

Otvarajući „Dositejev dom“, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević primetio je da Dositejeve reči i njegovo delo ođekuju u vremenu i istoriji, a znak pitanja za sve nas u vremenu koje dolazi jeste koliko su danas aktuelne njegove reči.

„“Knjige, braćo moja, a ne zvona i praporci“, ođeknulo je ustaničkom Srbijom kao poziv koji je neko razumeo, neko nije. Srbija je bila ogrezla u krvi, u borbi za slobodu. Velika stradanja i velike patnje bili su prisutni u trenutku kada je Dositej iz intelektualno drugačijeg sveta, drugačijeg kulturnog kruga dospeo u Srbiju, ali njegov poziv i njegov glas kod naših uglavnom nepismenih ustaničkih vođa i kod naroda koji je grcao za prvim zracima slobode i prvim uzdisajima slobode, ođeknuo je snažno i imao je svoj efekat“, rekao je ministar.

On se zapitao da li danas, posle više od 200 godina, uz sitne izmene, možemo da kažemo „knjige, braćo moja, a ne industrija zabave, rijaliti šou programi i trivijalnosti i banalnosti, potkultura i subkultura, koje nas zasipaju iz svakog pravca iz dana u dan“.

„Mislim da možemo i u tome jeste snaga Dositejeve prosvetiteljske poruke i ako njegove reči čujemo, razumemo i sa blagim izmenama prevedemo u sadašnji kontekst, shvatićemo i shvatamo koliko je to upozorenje i poziv aktuelan i danas“, dodao je Vukosavljević.

On je istakao da je Dositej u vreme groznice za slobodom, uneo drugu vrstu groznice – prosvetiteljsku, reformatorsku, enickopedističku, revolucionarnu i „te dve stvari koje su, logika bi nalagala, antipod jedna drugoj, složile su se u finu harmoniju i ono što je delovalo nemoguće u tom trenutku, desilo se – Srbija je krenula da se razvija u svim pravcima i da stvara državu, institucije i škole“.

Upravnica Mirjana Dragaš podsetila je da je Zadužbina osnovana 2004. godine zahvaljujući kompaniji „Hemofarm“ koja je kupila kuću u kojoj je rođen Dositej Obradović u Čakovu, pored Temišvara, koja je odmah preneta u vlasništvo Zadužbine, renovirana i pretvorena u spomen-muzej.

„Sada prvi put smo u prilici da otvorimo pravu kuću za Zadužbinu “Dositej Obradović“- Dositejev dom i time ispunimo želju i zavet srpskog naroda i kulturnih pregaoca iz 1911. godine koji su želeli da tada u Beogradu otvore Dositejev dom koji će biti mesto okupljanja prosvetnih radnika i svih stvaralaca u oblasti kulture“, rekla je Dragaš.

Ministarstvo kulture je izdvojilo blizu pet miliona dinara kojima je renovirano 250 od ukupno 500 kvadratnih metara prostora u zgradi, koja je spomenik kulture od velikog značaja i u kojoj se, pored Zadužbine „Dositej Obradović“, nalaze i Vukova zadužbina i Institut za književnost i umetnost.

Predsednik UO Zadužbine Dušan Ivanić je istakao da je Dositej ostao „znak modernog identiteta srpske kulture, prosvećenosti, slobodnog, verski (a možemo dodati – ideološki i politički) tolerantnog građanina“.

Ivanić je rekao da je Zadužbina nastojala da u izdanjima, izučavanju i popularizaciji Dositejevog dela ujedini kulturu sećanja sa savremenom kulturom i najavio da će u Dositejevom domu intenzivirati Dositejeve školske dane, nastojati da Dositejev salon postane redovna tribina za razmenu kritičke misli o novim izdanjima i različitim sferama, a okrugli stolovi i naučne konferencije predviđaju se kao redovna delatnost.

„Dositejev dom treba da postane mesto održavanja predavanja i diskusija o strateškim pitanjima razvoja naše kulture i o aspektima njenog identiteta i očuvanja identiteta Srba u rasejanju“, poručio je Ivanić.