Vučić je, u obraćanju javnosti, rekao da se danas navršava 15 godina od velikog i strašnog pogroma koje su kosovsko-metohijski Albanci, uz podršku dela međunarodne zajednice poveli protiv srpskog naroda.

„I to je rezultiralo rušenjem i paljenjem 35 crkava i manastira, 935 sprskih objekata, od kojih 738 kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdrvalja. Proterano 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela. Nastradalo je 28 osoba, a 994 je povređeno. Među njima 143 Srba i desetine pripadnika međunarodnih snaga. Izbrisana su dva sela – Slatina i Svinjare“, objasnio je on.

Vučić je kazao da danas pokušavaju na različite načine da opravdaju taj teški zločin protiv našeg naroda i izrazio bojazan da se da će, ukoliko međunarodna zajednica ne pokaže više objektivnosti, Albanci nastaviti sa tim u budućnosti.

Ukazao je da je tada bilo 38.000 pripadnika Kfora i 8.000 UNMIK policajca.

Rekao je da se plaši, imajući u vidu činjenicu da nije formirana ZSO, da nisu ostvarene norme Briselskog sporazuma, da su uveli takse i doneta platforma koja nije za, već protiv dijaloga.

„Što se tiče reakcije Srbije, ona će štititi svoj narod na KiM, čuvati svoj narod ukoliko oni koji moraju da ga čuvaju taj posao ne obave. Čini mi se da NATO nije dobro razumeo svoju ulogu i da mora da razume da je njihov posao u skladu sa Rezlucijom UN 1244 da na svakom mestu na KiM zaštite naš narod“, naglasio je on.

Vučić je naglasio da šalje jasnu poruku iz Beograda da je Srbija spremna da razgovara sa njima i da sarađuje, ali da očekuje i da reaguju u svakom trenutku ako srpski narod bude ugrožen.

„Ako NATO ne bude u stanju da to provede u delo, ima ko će moći da zaštiti naš narod“, podvukao je on.

Vučić je kazao da Srbija želi da nastavi dijalog i razgovore, ali da se plaši da je Priština svojom platformom i taksama, kao i svime drugim, pokazala da ga neće.
„Smatramo da je postizanje kompromisnog rešenja najbolje. Ako ga neko neće i ne želi, treba jasno i nedvosmisleno da kaže. Srbija će uvek biti spremna za razgovore i dijalog, ali dovoljno čvrsta i odlučna da sačuva svoj narod, i vitalne interese“, naglasio je on.

Posledice martovskog nasilja ni do danas nisu sanirane, a najtragičnije je to što su pojedina mesta od tada ostala bez Srba i što se ni pet odsto tada proteranih nije vratilo u svoja mesta.