Spomenik Juriju Gagarinu, koji je postavljen pre nekoliko dana na Novom Beogradu izazvao je lavinu negativnih komentara u javnosti među kojima je najupečatljiviji da je podseća na rad napravljen „u loošoj likovnoj sekciji u nekoj osnovnoj školi“.

Bista poznatog astronauta, koja je delo ruskog umetnika čije ime nije poznato, bila je poklon „Karić fondacije“, ali je zbog neproporcionalnog izgleda uklonjena nakon 24 sata.

Za izgled spomenika nisu konsultovani ni Grad Beograd, niti Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao ni Ministarstvo kulture i informisanja.

Vajar Mrđan Bajić napominje da ovaj spomenik nije jedini primer loše skulpturalne intervencije u javnom prostoru.

“ Imamo primere spomenika Nikoli Tesli ispred istoimenog aerodroma u Beogradu ili spomenik Caru Dušanu ispred Palate pravde. Da bi sprečili dalju skopljeizaciju Beograda trebalo bi osnovati komisiju koja bi procenjivala estetiku spomen obeležja koja su poklon bilo koje države ili fondacije, kao i bilo koje skuptilarne intervencije u javnom prostoru“, rekao je Bajić.

I istoričarka umetnosti Irina Subotić naglašava potrebu da Beograd ima takvu komisiju čiji članovi bi bili predstavnici različitih profesija.

„Osim umetnika i istoričara umetnosti u komisiji koja bi procenjivala estetske kriterijume spomen obeležija moraju da se nađu i urbanisti, ljudi koji koji se bave prostornim planiranjem, arhitekte. Pitanje javnog prostora u Beogradu je suviše važno da bi svako ko ima novac i želju postavljao šta hoće i gde hoće“ kazala je Subotić.

Zato je i neophodno postojanje stručne komisije za odobravanje skuptularnih intervencija u javnom prostoru, objašnjava profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Nikola Kolja Božović.

„Jednostavno lepo i zdrav razum nisu dovoljno na ceni u našem društvu. Slučaj „Gagarin“ unosi dozu humora u tragediju oko postavljanja tog spomen obeležija na Novom Beogradu.“ kaže on.