„Na Balkanu, naročito kada dođe leto, ožive tenzije, što još više otežava rešavanje problema iz prošlosti. Zbog toga je verovatno najveći interes Srbije u ovom trenutku da što je moguće pre reši pitanje Kosova“, rekao je Ðurić za Tanjug.

On smatra da će svi dalji odnosi, ne samo Beograda i Prištine, već na čitavom Balkanu, u narednim decenijama i dalje biti određeni sadašnjom ili situacijom iz prošlosti, ali veruje da će političke pozicije Srbije, u slučaju da se nađe rešenje za KiM, biti mnogo povoljnije i da će otvoriti mogucnost i za reagovanje na svetske događaje i promene, smatra Bojan Ðurić.

„Svako ko kaže da prolongiranje rešenja može da ide u korist Srbije, ozbiljno greši. Ne postoji nijedno istorijsko iskustvo ovog naroda iz proteklog veka koje nas ubeđuje da smo čekajući budućnost, mi pobedili“, rekao je Ðurić i pojasnio da niko ne može da projektuje budućnost na osnovu sadašnjih pokazatelja.

Promene su, kaže ovaj biši političar i poslanik u nacionalnom parlamentu, intenzivnije, narodi na Balkanu nestaju i nije realno očekivanje da će Srbija, kojoj je , kako kaže, manevarski politički prostor ograničen još od početka jugoslovenske krize, biti u povoljnijoj situaciji.

„Pogotovo nije realno da takve prognoze i očekivanja od budućnosti daju oni koji u toj budućosti neće živeti. To je možda pregrubo reći, ali je to neka obaveza koju mi koji danas imamo prema onima koji će živeti posle nas“, dodao je on.

Niko ne treba, smatra on, ni da ima iluziju da će problem Kosova biti definitivno zatvoren i da se, posle nekog rešenja, tim pitanjem više neće baviti ni Srbija, ni međunarodna zajednica, i podseća da su Irska i Britanija posle rešavanja svog pitanja u narednih 15 godina sprovodile sporazume koji su proizašli iz rešenja.

Na pitanje da li nerešeno pitanje Kosova susedima daje slobodu i ohrabruje ih da se ne poštoju prava srpske manjine, Ðurić ukazuje da treba imati u vidu da nisu svi srpski susedi isti i da je njihova pozicija pojedinačno drastično različita.

Hrvatska, je ocenjuje on, zemlja koja ima ozbiljan problem da definiše svoju poziciju, naročito od kako je ušla u EU i koristi svaku priliku da ne igra na evropskom terenu već neprekidno pokušava da vodi „rat“, ali ne oružani, nego politički, ekonomski, kulturni na Balkanu, području sa kog je navodno htela da pobegne.

Tako se ,kaže on,svaki put, pogotovo kada dođe period obeležavanja godišnjice Oluje, ponovo, na jedan prilično prizeman i vulgaran način, otvara rana koja je i srpska i hrvatska.

„Neko je pre nekoliko dana rekao da na prostorima odakle je proterano između 150.000 i 200.000 Srba više ne živi Miloš, ali ne živi ni neki novi Ante, to su danas napušteni prostori pošto i Hrvati odlaze u svet, kao što odlaze i Srbi, kao što odlaze i drugi narodi“, objašnjava Ðurić.

On istovremeno smatra da neke druge države nisu na taj način bile neprijateljski raspoložene prema Srbiji, poput Crne Gore, za koju kaže da je izabrala svoj politički put i da sa Srbijom ima i treba da rešava neka otvorena pitanja u „normalnom“ političkom procesu, ali da ona nije država koja će zloupotrebljavati tešku poziciju Srbije u kosovskom čvoru.

„Mislim da Srbija vodeći računa o svojim nacionalnim interesima, interesima svog naroda u drugim državama, mora da bude konačno što racionalnija, da proba, a to nikada nije obaveza samo države već društva u širem smislu, da pogodi trendove u budućnosti i da ih iskoristi koliko god je moguće u svoju korist“zaključuje on.