U istoriji savremene umetnosti u Srbiji Bogoljub Boba Jovanović (1924) je značajna autorska pojava, a njegove dve samostalne izložbe održane 1953. godine u Beogradu (ULUS i Grafički kolektiv), markirale su tokove u beogradskom slikarstvu druge polovine 20. veka i iskorak iz tada vladajućih ideoloških shema. Danas su u Kolekciji Muzeja savremene umetnosti antologijski Jovanovićevi radovi iz šeste decenije: crteži iz ciklusa “Mađioničari” i “Poslovice” kao i apstraktna slika K-55. Posle početnog zamah Jovanovićeve karijere, a umetniku se izgubio svaki trag iz domaće sredine.
“Moj temperament nije mogao da dođe do izražaja u okolnostima pod kojima sam živeo u Beogradu”, kaže o ovom periodu u životu Bogoljub Jovanović. Bez obzira na turbulencije i nemire koji su pratili njegov život, Jovanović je nastavio da stvara ali nije izlagao. Ipak, legenda o slikaru se rodila, a njegovo delo je ostalo poznato samo najužem krugu kolega, istoričara i kritičara.
Umetnikovo ponovno uvođenje na našu likovnu scenu nastavljeno je 2014. godine kada je povodom jubileja 20 godina rada Galerije Cepter, muzej Cepter ustanovio nagradu „Stojan Ćelić” čiji je prvi laureat Bogoljub Jovanović. I ova monografija deo je istog projekta.
Poreklom iz češke porodice, Bogoljubov otac Dragoslav bio je profesor prava i rektor Beogradskog univerziteta, a ulica u centru Beograda i danas nosi njegovo ime.Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, Bogoljub Boba Jovanović upisao je 1943 a završio 1949 godine,da bi potom otputovao u Pariz a zatim u Njujork.Njegov život u ovim metropolama prekriven je velom tajne.Mnogi radovi su nestali, bačeni ili izgubljeni.Ipak, uz apstrakcije , raspolažemo serijama u čijem su središtu narodne skaske, poslovice i sarkastični komentari o mađioničarima ovog sveta koji se pretvaraju u fantastična, zastrašujuća bića.Tu su i slike na kojima se ističe noćno svetlo, zvezdano nebo i obrisi megalopolisa, fluidni momenti i krhkost usamljenog čovek u svetu, u njujorškoj noći, u neodređenom prostoru, lakonsko saopštavanje ili duhoviti crnohumorni ton.
Sačuvani su i autoportreti iz mladosti o kojima Bogoljub danas kaže:”Verovao sam da sam lep i da sam vrlo pametan, ali danas znam da sam se prevario.Gord i samouveren, izneverio sam mnoge koji su od mene nisu očekivali velika dela, već samo ljubav i podršku.”I dodaje:”Umetnost je luksuz društva, koje bi trebalo pre svega da brine o svojim siromašnima i ugroženima, a tek potom o umetnicima. Ovu lekciju naučio sam u Njujorku gde postoje brojni sajmovi umetnosti, i sve se može kupiti i prodati.”“Uvek sam tragao za novom inspiracijom, veoma sam voleo muziku,voleo sam šah i smatram da sam uradio niz dobrih slika u životu.Najvažnije je imati pravu inspiraciju, jer u nedostatku iste, umetnik počinje da izmišlja , a to nije dobro ni za njega ni za druge.”
U svojoj 92 godini života, Bogoljub Boba Jovanović danas živi u Beogradu, i lično je prisustvovao promociji svoje monografije.
