„Ne želim ništa loše da kažem, ali mi smo ovde silom međunarodnog ugovora zgurani. Rečeno je, evo ovakva je sad Bosna, Dejtonskim sporazumom napravljena, sad se vi tu borite za svoja prava. Mi nikada nismo uspeli, ni posle Dejtona, da napravimo bazični dogovor tri naroda. Zato mislim da je međunarodni faktor ostao predugo“, rekao je Dodik u intervjuu za „Glas Amerike“.

On je dodao da je međunarodni faktor najviše bio potreban da bi napravio kvalitetne političke elite, koje su mogle da nose procese, prenose Nezavisne novine.

„Ovde je napravljena kvazipoliticka elita koja nema snage da nosi proces i zato smo u zastoju“, rekao je Dodik.

Podsetivši da je ovakva BiH koncipirana na Ustavu, u kojem se govori o tri konstitutivna naroda, Dodik je upitao da li Željko Komšić, koji je izabran za hrvatskog člana Presedništva BiH, ima legitimitet te konstitutivnosti.

Ističući da je Komšić, za kojeg je rekao da mu je u nekim stvarima „sipmatičan“, izabran isključivo na mestima gde masovno žive Bošnjaci, kao i da je dobio više glasova od bošnjačkog člana Predsedništva Šefika Džeferovića, Dodik je rekao da odatle proizilazi pitanje „kako doći do poverenja kad Hrvati nemaju poverenja u Komšića i tu njihovu priču“.

On je rekao da su Bošnjaci morali da zbog budućnosti BiH „pokažu više odnosa prema Hrvatima u političkom smislu, kao i senzibilnost sa Srbima, da sednu i nađu zajednički jezik“.

Govoreći o evropskom putu BiH i nedavnoj poseti Briselu članova Predsedništva BiH, Dodik je rekao da su članovi Predsedništva BiH od najviših evropskih zvaničnika dobili uveravanje da razumeju da je ta zemlja u problemu, ali da čekaju da se urade neke stvari u BiH, da bi oni mogli da ispune svoju formu, „jer ne mogu blanko ništa da učine“.

On je istakao da je postoji zastoj i na evropskom putu te zemlje, ali da su sagovornike uverili da je i u Republici Srpskoj i na zajedničkom nivou BiH sve dogovoreno što se tiče tehničkih pitanja, te da je preostalo samo prevođenje u formu, koja ide u Evropsku komisiju.

Uveren je, kaže, da će to biti brzo završeno.

Govoreći o NATO-u, Dodik je ponovio i da je Narodna skupština Republike Srpske odlučila da Srpska treba da zastupa politiku neutralnosti, ne samo prema NATO-u, nego prema bilo kojoj vojnoj asocijaciji.

On je istakao da se u Srpskoj to gleda kroz prizmu istorijskog pamćenja, iskustva i mnogo čega drugog, pa i uverenja da u današnje vreme NATO nije samo odbrambeni sistem, nego i politička organizacija i sistem i da Republika Srpska s tim u vezi nije imala baš pozitivna iskustva.

Prema njegovimr ečima, i kada to nisu morali, predstavnici NATO-a su saopštenjima ili nekim drugim potezima donosili konfuziju u BiH.

„Postoji opšti konsenzus i vlasti i opozicije da se taj put zaustavi i da se tim putem više ne ide“, poručio je Dodik.