Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje celog ljudskog roda. Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.
U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Sve vreme prisutni su bili i božiji izaslanici- anđeli. Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je ostala do svoje 12 godine.
Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
Uvek pada u vreme Božićnjeg posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira u koji dan padne, dozvoljena je riba.
Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Žene koje ne mogu da imaju decu odlaze su u manastire i provode čitavu noć u molitvama. Slave ga i stočari, da bi zaštitili stoku od zveri.
